27 април 2008

pundravci

Obično sam staložena i smirena osoba. Ne podležem čestom i nekontrolisanom nerviranju, ali postoji par stvari koje mogu totalno da me izbace iz takta.
Insistiranje - ovo je najlakši način da me iznervirate. Samo uporno i tvrdoglavo uprite sa nekom pričom, pitanjem, zahtevom i videćete the best of me. Ovo se odnosi i na "šale" AKA zajebanciju koja je očigledno smešna samo autoru. Nažalost, dosta ljudi jednostavno nema smisao za humor iako su apsolutno uvereni da su promašili karijeru i da je stand-up comedy na third-party račun njihov istinski talent. Bljak... Postoje i podmukli tipovi insistiranja koje je u narodu poznato kao zvocanje, ali mislim da objašnjenje nije potrebno - svi smo ga doživeli i garantujem da vam se nije svidelo.
Nepoštovanje ili omalovažavanje - ova kategorija je specifična po šablonu koji se koristi. Sigurno vam je poznat: "Ja imam veći, brži, bolji..." Ako ste vi uradili nešto, onda je dotična persona to uradila pre ili bolje ili brže ili (ako nema pojma o čemu se priča) onda poznaje nekog ko je to uradio pre ili bolje ili brže. U podskup prethodnih X-ana bi mogli da upadnu postavljači pitanja ili tražioci saveta koji, po saslušanom savetu ili datom odgovoru, automatski odbiju isti uz komentar koji ga isključuje kao nezadovoljavajući po njihovim standardima. Fuj... koji moj traže pomoć, ako neće da je razmotre...
Neplanirana dešavanja - ovde baš i nema mnogo razloga za nerviranje, ke sera sera, ali ipak postoje situacije koje su vam nametnute bez vaše volje, a u kojima "izazivači situacije" očekuju da delujete u skladu sa njihovim željama, bez da razmisle o posledicama koje vi morate da istrpite ili vašim potrebama u tom trenutku. Svi takvi događaji bi mogli da se podvedu po bezobrazluk - i to je razlog za nerviranje. Bar kod mene.

I šta bi bio lek? Pa, ja se, koliko god mogu, držim one "The Irish ignore anything they can't drink or punch." Pomaže... Ponekad...

1 коментар:

Luna Morena је рекао...

Divim se tvojoj listi i pitam SAMO TO? Ne smem ni da krenem da sastavljam svoju listu.. Ali generalno (ugrubo) receno nerviraju me dve stvari.
1. Ljudsko nerazumevanje situacija i dogadjaja koje su toliko ocigledne da nema potrebe za potpitanjima.
2. Ljudska glupost. (nema potrebe da se objasnjava potpada pod 1. ali srece se svaki dan..)

I onda umesto da se iznerviram, ja krenem da se pitam zasto sam osudjena da zivim u tako jednoj zemlji, pa suzim malo na region, pa onda jos malo na grad, pa pomislim da li tamo u Zimbabveu postoji neko slican meni, pa onda opet odem nasiroko.. i dok se smirim prodje celi dan..

A sutra opet ispocetka.. :)