Мир Божији, Христос се роди!

Данас је Божић и онима који славе овом приликом честитам, а свима заједно (славили или не) желим мир, разум и снагу. Комбинацијом ова три свашта може да се постигне.

Него, да нешто разјаснимо, пошто ја нисам сигуран, Божији или Божји? Мишљења сам да је прва варијанта исправна па сам тако и писао, али колико видим и по овом питању у роду серпскоме има различитих становишта... Ништа чудно... Иста ствар је и са обичајима, не да свако село има своје, него свака кућа буквално упражњава неке своје ритуале и обичаје. Није то ништа лоше, суштину не треба испустити из вида. Суштину да се слави дан када је рођен Месија, Христос, и да се не заборави зашто је рођен. А како и колико ћете ту чињеницу обележити у сасвим је другом плану. Сем ако "славите" претераном употребом пиротехнике и алкохола. ОК, петарда, две, три... ватромет... али прангијање и пијанчење зарад прангијања и пијанчења заиста делује дегутантно и вулгарно.
Иако нисам у неком фазону слављења разних празника, а и ако сте читали претходни пост јасно вам је да нисам у неком бајном расположењу, ипак овај дан има неку латентну ноту оптимизма и добрих вибрација тако да, какав год да сам тренутно намћор, не могу да се не препустим позитивним таласима које осећам. Црне мисли и слутње су некако замагљене и тупе, а прикривено осећање мира и... хммм... среће? стидљиво скреће пажњу на себе. Један од разлога ове ведрине су и, веровали или не, СМС поруке које од јутрос добијам. Једна од њих ми је скренула пажњу и подсетила на нешто што врло често заборавимо или узимамо здраво за готово. Пријатељство. Колико би теже и горе било да нема људи које зовем пријатељима и та мисао ми је измамила осмех на лице... А тај осмех ће ме држати макар овај дан...

- Remember what John and Paul said.
- The apostles?
- No, the Beatles. All you need is love!

Merry MF Xmas and have a Fu....Up NY...

Stalni posetioci i slučajni prolaznici, gosti i putnici namernici koje sudbina navede na ove stranice, a koji žele da se prepuste opšteprisutnom sezonskom osećanju poleta, euforije i sreće, možda će hteti da zaobiđu ovaj post... Ne želim i ne želite da vas spuštam svojim trenutnim razmišljanjima stoga će biti bolje da se vidimo nekom drugom prilikom... OK?



Nemojte posle da mene krivite ako se ubedačite...



Ne odustajete?




Dobro, upozoreni ste, stoga trpite posledice...
Radio koji obično slušam na poslu, zbog izbora muzike koji meni odgovara, u zadnjih par dana intenzivno emituje "božićne" pesmice. "Jingle bells", "we wish you a merry christmas" i ta sranja koja ameri, englezi i drugi slični njima nazivaju Christmas Carols, a koja blage veze nemaju sa našom kulturom i običajima. Ma fakat će te pesmice u par dana godišnje da mi probude bratsku ljubav i hrišćanske vrline... fuck off...
Kontam što se baš oko nove godine forsira neka atmosfera ushićenosti, ali ne kontam što se većina ljudi prima ko saučešće na te fore. Ne vidim niti jedan realni razlog ovakve mas histerije... Pitaše me pre neki dan: "Oćeš dolaziti do grada za novaka da budeš sa ljudima?"
Paaaaa, ne fala, zadržavam pravo da budem sam i mrzovoljan. Pogotovo u ovom periodu i pogotovo zato što se tako trenutno osećam. Zaista mi je žao, ali tekući hype me ne dotiče ni pola %, a pošto prolazim kroz (lično) vrlo loš period želim da ga odživim maksimalno... Da se razumemo, ne volim ja što sam trenutno takav, ali smatram da je bolje, kad sam već takav, da ne kvarim drugima oko sebe praznično uživanje, ma koliko isforsirano i lažno bilo. Nešto me mrzi da ugađam drugima, a poprilično me stvari mrzi u ovom momentu pa nije ni čudo... što me mrzi...
I neću da dočekujem novu godinu, nemam ama baš nikakvu želju ili povod za to. Nemam ni sa kim... Tačnije imam, ali ne želim. Ako bih morao da biram nešto pozitivno u ovom periodu onda je to činjenica da tekuća godina prolazi - ne povratila se više nikada i nikome. Novoj godini, uz sav svoj optimizam, ne mogu da se radujem, pre će biti da je se plašim...
A razloga za ovakvo moje stanje ima više, a nisu ni novi, sada je valjda period da se sumira godina pa sam ja eto sumirao i dobio šta sam dobio... Tako mi i treba kad se ložim na sezonske svetkovine i podležem veseloj prazničnoj atmosferi... bljak...

Ma, uživajte ako možete, meni je jedina uteha činjenica da sam preokupran i prezazuet i preumoran za bilo kakvo ozbiljno razmišljanje na zadatu temu, a sačekaću ponoć 31.12-og samo da bih bio siguran da je konačno prošla... neka se nosi... u...

...

Singularity

- Otkud ti ovde?
- Ne znam. Jedan dan je sve jednostavno prestalo da funkcioniše...
- Zvuči ozbiljno?
- Ma jok, čak naprotiv, nekako se osećam slobodnije, ali da je lako - nije...
- I šta ćeš sad?
- Kako šta? Pa, ono što sam i do sada radio, ali od sada imam bolji pogled...
- To je lepo, a dokle misliš tako?
- Hehe, ti još nisi shvatio?
- Šta?
- Pa sve ovo...
- Ne, šta treba da se shvati?
- Ovo je singularitet, nema povratka...

Strip away the layers and reveal your soul
Got to give yourself up and then you become whole
You're a slave to yourself and you don't even know

- Ne razumem...
- Kako ne razumeš? Lepo sam ti objasnila.
- Ne razumem - zašto?
- Pa zato što, zato... što... eto, jednostavno je tako, nema druge opcije, tako je i prihvati to.
- Već sam prihvatio, sad samo razgovaramo, zato i želim da znam zašto? Koji je razlog?
- Jel to toliko bitno?
- Naravno, ako to radiš zbog sebe, zbog straha i potrebe da se zaštitiš onda mi je jasno i razumljivo. Opet, ako je razlog da zaštitiš mene onda mislim da si neiskrena, ali ni to nije najstrašnije... Šta ako je to razlog i iskrena si?!

Oh look out world, take a good look
What comes down here
You must learn this lesson fast and learn it well

Uffff, mrzim sneeeeeeeeg... i zimu... mrzim... ne, čekaj, ne mrzim... to osećanje ne želim da posedujem. Idemo ponovo:
Uffff, ne podnosim sneeeeeeeeg... ni zimu... Sve se oko mene uspori i ulenji, a i ja, što je najgore... Nigde se ne ide i ništa se ne radi i onda mi preostane samo da razmišljam, a to nikako nije dobro, pogotovo kad sam sam sa sobom... Iskrena introspekcija može čoveka da otera u ludilo ili, još gore, depresiju, a sveobuhvatna belina odlična je scenografija finalnog čina raspada stvarnosti.
Popio sam još jednu grudvu u lice. Nije da se žalim, ova mi bar ne znači mnogo, a sigurno nije ni prva ni poslednja, ali, kao i svaka grudva - nije prijatna. Hladna je i ne možeš je ignorisati... No dobro, tešim se činjenicom da sam je sam tražio i da nisam pravio nikakav zaklon, mada jalova je uteha ako se ne nazire staza kojom se može izaći van sveobuhvatne beline... Rekoh li da ne podnosim sneg?

Automobilski tamni vilajet

Stupanje na snagu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja i prateći pravilnik o tehničkim uslovima doneo je sa sobom talas smestimičnog zahlađenja. Čim vidim saobraćajce - smesta se smrznem!
Razlozi za ovakvu klimatsku promenu verovatno su poznati stalnim posetiteljima ovog bloga moga (ako takvih ima), ali da razjasnimo i onima koji ne znaju o čemu se radi. Dakle, ja vozim Yuga. 89-o godište. Treba li reći još nešto? Možda da je crvene boje, ali pretpostavljam da podatak nije od nekog krucijalnog značaja.
I tako sam se, zahvaljujući našim zakonodavnim vlastima, našao u dilemi. Sa jedne strane imam auto koji me relativno dobro služi, ali na osnovu koga bi panduri mogli da mi saspu jedno 50-60 'iljada kaznenih dinara i poena zbog kojekakvih manjih i većih neispravnosti i manjkavosti. Sa druge strane opcije za poboljšanje autoprevozničke situacije nisu naročito brojne.
U varijanti da sredim Yuga u iole ispravno stanje potrebno mi je do cca 700-800EUR kojih nemam, a uvek ostaje ono da je to domaći krš koji je doduše lako održavati, ali to treba raditi stalno... bukvalno svakodnevno...
Druga varijanta, za koju takođe nemam para, jeste kupovina drugog auta. Ovde se nekako, kao najlogičnije rešenje, nameće program subvencionisanih kredita i zamena "staro za novo" u svrhu kupovine "domaćeg" ponosa i dike, novog nacionalnog automobila - Fiatovog/Zastavinog Punta Classic. Dobra stvar u ovoj priči je što bi mi za moj krš računali 1000EUR koje nema šanse da bih dobio da ga prodajem na tržištu, sa druge strane ne mogu da se pohvalim nekom kreditnom sposobnošću pa čak ni za subvencionisani kredit...

Ako uzmem kajaću se, ako ne uzmem - kajaću se...

Cenio bih vaše komentare, savete i pomoć pri donošenju odluke, a pogotovo ako neko ima ličnog iskustva sa "našim" Puntom pa da ista prenese i meni. Šta činiti?

Rules of Conduct

Ne poznaješ me. Nemoj čak ni pretpostavljati da me poznaješ. Ne znaš ko sam, šta sam i odakle sam, ne znaš one ispred ni one iza mene, ne vidiš svet mojim očima niti znaš moju prošlost, moje snove, želje, ciljeve, planove i strahove pa onda nemoj ni da se ponašaš kao da znaš mene.

Nemoj mi pričati kako ti je život bedan i loš. Ne želim da znam. Nije pravo vreme da mi saspeš u krilo svoju trulu životnu priču sa nadom da ćeš izazvati saosećanje i sažaljenje. Da si vlasnik nejpatetičnije egzistencije u istoriji čovečanstava, ja to sada ne želim da znam, a na kraju krajeva - to je tvoj život, živi ga i pusti druge da žive.

Nemoj mi pričati kako ti je život divan i krasan. Ne želim da znam. Nije pravo vreme da mi prostreš vezeni ćilim svoje životne priče sa nadom da ćeš izazvati zavist i ljubomoru. Da si vlasnik najispunjenije egzistencije u istoriji čovečanstva, ja to sada ne želim da znam, a na kraju krajeva - to je tvoj život, živi ga i pusti druge da žive.

Ne zahtevaj i ne moli i ne sakrivaj se iza maske lažne zainteresovanosti. I nikako, ni u kom slučaju nemoj pomišljati da razumeš i shvataš i da me razumeš i shvataš...

Jel' to jasno?

Dobro, sada možemo da budemo prijatelji...

...