E, majstore, a jel' mo'š ti...

- I čime se baviš?
- Prodaja i servis računara.
- E to je super, a šta radiš sa računarima?
- Pa rekoh ti, prodaju, servis, održavanje, mreže, manje više sve što treba. Zanimam se linuxom, pišem i za SK...
- Ahaaa... imam je znaš neku dvojčicu-trojčicu, dobila deca od mog paše iz Nemačke, al nešto ne radi, jel mo'š ti to da središ? Ne treba njima ništa jako, ono, da igraju igre... Probiše mi glavu sa nekim simsima i 'oće fejs...
- Uf, malo je to matoro... donesi do radnje pa ćemo videti šta može da se uradi...
- A jel ne mo'š ti da do'eš do nas da to vidiš? De da vučem do grada?
- Znaš kako, i nemam baš vremena, radim dobar deo dana, dovučem se do kuće, obavim okolokućne poslove, ostane mi taman vremena za neke moje stvari...
- Da, da, dobro videću ja onda da donesem da ti to njima središ. Imaju sve i miš i ona kutija, samo neće da radi, a deca navalila. Mislio sam ja da to popraviš pa neka ih neka se uče još par godina, a da im posle kupim nešto novo. Ono sa tankim plazma ekranom i šta je sad najnovije? Neka četvorka ili su izašle petice?
- Ma važi... donesi... dogovoreno...
- Eeeee, sad se setih, pa moraš ti ipak da do'eš do nas!
- Što?
- Pa poslao pašo meni i devede plejer za televizor, al' ne znam ja to da povežem, a ti radiš sa kompjuterima, ti to znaš sigurno!
- Eeeee, neću moći...
- Što neš?
- Zato što bi to bilo isto kao kada bi zvao Nikolu Teslu da ti zavrne sijalicu u špajzu...

thx 4 tux

Nedavno sam doživeo jedno zaista prijatno iznenađenje. Administrator linuxo.org sajta i foruma, poznatiji kao tomaja, poslao mi je poruku da sa vizioshop-a izaberem majicu sa motivom koji želim i da će mi to biti poklon za dugogodišnju "službu" na Linuxo-u.
Služba se sastoji od redovnog posećivanja, malo diskusije, malo šale, malo offtopica i povremene intervencije, a kao što može da se vidi iz ovog parčeta statistike imam i zavidan "staž" :D Zaista lep gest na kome se iskreno zahvaljujem i za koji sam obećao revanš u vidu točenog piva prvom prilikom kad me put nanese u BG.
Na priloženoj slici možete videti šta sam izabrao. Klasika, a? Pa, vrteo sam se po vizioshopu satima i na kraju skontao da bi najadekvatniji bio neki motiv vezan za linux, a šta je prepoznatljivije nego Tux?

Ignorance is bliss

Jedna od stvari koje ljude odvaja od životinja (pored mašte i neobjašnjive potrebe da drugačije od nas spaljujemo na lomači) jeste i sposobnost razmišljanja.
Baš jedna korisna stvar... Ona nam omogućava da uštedimo sebi malo fizičkog rada i prokontamo stvari radi lakšeg i bržeg obavljanja. I omogućava da pravimo planove. Dok životinje funkcionišu na bazi instinkta, ljudi planiraju. Pa tako imamo operativne planove, strateške planove, biznis planove, planove grada... dobro, ovi potonji i nisu baš za tu kategoriju, a nije mi ni namera da teoretišem o sistemima organizacije i planiranja.
Generalno, razmišljanje je dobra i pozitivna stvar. Sve dok se ne pretera.
Preterano razmišljanje, pogotovo o nekim manje bitnim ili negativnim stvarima, ako se otme kontroli može da vam napravi probleme. Nesanicu. Glavobolju. To svakako nije dobro. Rešenje je jednostavno, mada ne i lako. U narodu se to kaže "pustiti mozak na otavu". Ili ispašu. Ili bilo gde gde vam neće smetati...
Ironija je da živim na selu, a da trenutno nisam u stanju da izvedem tu naizgled jednostavnu operaciju, a pašnjak mi na 20 metara od kuće. Sklop okolnosti i dešavanja je trnutno takav da mi svakakve gluposti padaju na pamet, a ja ne mogu da ih se otresem. I to su gluposti sa velikim G. I najgore u celoj priči je što ja znam da su u pitanju gluposti i nebuloze i što dozvoljavam da to utiče na mene pa se samo još više nerviram i nabijam tenziju.
Pre dosta vremena sam odlučio i istrenirao sebe tako da me stvari na koje ne mogu da utičem i ne dotiču preterano. Još da nekako naučim da ukolemčim (ajde baš da vidim ko zna šta to znači) mozak i da ga pustim na ledinu, a ja da se odmorim ko čovek i sve bi bilo u redu... a do tada... gde počinje ludilo???

Say no more...

Zašto nikad neću zaraditi velike pare ili kako sam sistematski uništen od 1D10T4

Nešto razmišljam poslednjih dana kako nikada neću zaraditi veliku lovu pa pokušavam da shvatim zašto je to tako. Tačnije, pokušavam da nađem opravdanje za tako nešto.
I što više mislim o tome, sve mi se više čini da će najbolje biti da svu krivicu svalim na... druge!
Kao u onom odličnom skeču Pajtonovaca u kome crkvena policija hapsi porodicu zato što je glava iste počinila ubistvo biskupa (a koji ne mogu da nađem na YT kako bih ga linkovao), tako i ja prst osude upirem ka društvu i sistemu u kome živim.
A ne tražim mnogo. Samo da višnji obezbede jednake uslove za sve. Samo toliko.
Pun mi je više duplih standarda i "znaš me, znam te" hajdučke ekonomije. Pun mi je više da gledam kako pojedinci prolaze nekažnjeno za činjenja koje počinju da liče na SF priču. Recimo da je sada fazon da otvoriš firmu, dobro je zadužiš dok je neko ne blokira, a potom otvoriš drugu (sličnog naziva) i nastaviš da radiš... opušteno... i voziš mečku... besnu... To što će firma kojoj duguješ najverovatnije propasti zbog toga nije bitno, a nije ni tvoj problem, kad su glupi da daju neka propadaju. I njihovi radnici zajedno sa njima...
Nema ni od suda ništa jer dok isteraš pravdu taman ti ostane za parcelu na kojoj ćeš se sa'raniti. Ili recimo plaćanje PDV-a državi. Za one koji ne znaju, Poreska uprava kada ustanovi da neko kasni sa uplatom PDV-a ili ako posumnja da nešto nije u redu sa prijavom poreza, stušti se na obveznika ko ameri na talibane. Ali opet postoje izuzeci koji za porez duguju milionske cifre. Ponoviću: milionske cifre. Ispada da moraš da muljaš i da budeš đubre da bi opstao u igri, a za tako nešto moraš da se rodiš sa poprilično debelim obrazom i tankom i fleksibilnom kičmom. Dok u privredi i ekonomiji ne prorade mehanizmi koji će obezbediti da uspešni opstaju i napreduju, a oni nesposobni propadnu, ni drugima neće svanuti. O tim uslovima govorim. Ako već težimo ka nekom zapadu treba valjda da skapiramo tamošnje principe i uvidimo da tamo ne žive sveci i poštenjačine i da i oni imaju korumpirane i pokvarene, ali za razliku od nas oni imaju i sistem koji efikasno takve elemente eliminiše iz jednačine. Nama to još ne treba, ne, mi imamo "lako ćemo" ekonomski sistem... posle se pitamo što je pogašeno preko 60000 preduzeća od početka godine...
I još nešto. Budžetski korisnici. Natovarili su ionako izmučenoj privredi na grbaču penzionere, propala preduzeća, profesore, doktore, policajce, sudije, vojsku, činovnike, birokrate i administrativce i ko zna koga još. Da budem jasan, ne kažem da tim ljudim ne treba dati platu i penziju. Naprotiv. Samo kažem da ih je previše i da su preplaćeni. Da, dobro ste čuli - PREPLAĆENI. Kada vidim da radnik kod privatnika koji neretko radi i 10 sati dnevno zaradi manje od nekog bednog piskarala u državnoj upravi smuči mi se život. A tu činovničku platu zarađuje upravo taj radnik kod privatnika. I posle se bune? Male im plate? Znate šta ja mislim? Fuck them! Ostaviti samo one neophodne, a svi ostali kako su se snašli da uvale guzice na budžet neka se snađu za dalje.
I sada vam je valjda jasan razlog zbog koga nikad neću namlatiti veliku lovu? Glup sam da se ucurim na "isplativo" mesto u državnoj upravi i lenj da pošteno radim i zaradim.
Oj Srbijo međ' šljivama!