Mrzim ponedeljke - part II

E da, još jedan u dugome nizu. Još sam jutros u autu (mislim kolima) rekao sebi da bi mi bilo bolje da danas ne pričam ni sa kim... Da samo ćutim i eventualno klimnem glavom s' vremena na vreme čisto da ljudi ne pomisle da sam muerte. Ovo iz razloga drčnih vozača koji misle da činjenica što poseduju bolji, brži, veći i jači auto automatski znači da se pravila u saobraćaju na njih ne odnose. Nosim se mišlju da postojećem alatu dodam i oveći pajser... za pajsere...
Nego, šta se desi? Pa, jutarnju kafu mi prekine karikatura sa stavom "oću sve i oću odmaK!" mašući MasterCard-om koji se vidno razočarao i uslugom i ponudom i samnom, a čini mi se, i samim životom, zato što, pobogu, mi nemamo na lageru HP iPAQ 514 (ili 415 - mrzi me da proveravam). Za tri godine koliko imam radnju on je bio drugi čovek koji me pitao za HP iPAQ uređaj. Hvala lepo i doviđenja, dođite nam opet (ali sledeći put drop that attitude). Ostale peripetije povezane sa ponedeljkom su, naravno, neizbežne pa sam do 12 sati radio sa kapacitetom od tri moždane ćelije (od kojih su dve bile zadužene za rad srca i ostalih unutrašnjih organa).
Ostatak dana proveo sam pokušavajući da ne mislim na ostatak dana. Čim mi se kolega pojavio u radnji zbrisao sam sa jednim ortakom na vopi, a zatim na šišanje (primetio sam da se pravio špalir gde god bih prolazio pa sam pomislio da bi bilo lepo da učinim uslugu ovom dovoljno preplašenom narodu).
Ali, sve u svemu, evo se bliži kraj dana, sutra je utorak i sama pomisao na tu činjenicu mi daje snagu da izdržim.
A kako sam počeo sa pisanjem sve mi se više čini da bi mnogo prikladniji naslov bloga bio "Mrzim ponedeljke", a da ja samo stavljam podnaslove: Part II, Part III, Part IV, Part n (n --> ∞)