Košava sa Dunava

Ne volem Beograd i mora postojati zaista jak razlog da se moja veličina, veličina u smislu mase, ne dostignuća :), natera na dvoipočasovno mlataranje po "deluhe extra comfort" autobusu lokalnih prevoznika. Ali, povremeno, takav razlog naiđe i ja poranim subotom ujutro i u 7 o klok krenem put prestonice. Razlog? Okupljanje moderatora sa foruma SK.
Za ovo putešestvije sam se naoružao sa >450MB muzike i pripovetkama E.A. Po-a u džepnom izdanju, a uspeo sam i da odspavam nekih pola sata (što je za mene i date uslove uspeh). Najviše me radovalo to što je ozvučenje u autobusu bilo na nekom razumnom nivou te su se slušalice moje Nokia-a dobro nosile, pa ću dolazak do belog grada okarakterisati sa - zadovoljavajuće.
Ludilo velikog grada. Gužva. Strka. Zbrka. Nisam ja navikao na sve to zato i ne volem BG, ali volem NS. On mi deluje nekako mirniji i staloženiji. No dobro, ovo nije priča o dva grada (no pun intended) već o tome kako me redovno oderu kad posetim BG. Mislim, platio sam tursku kafu 90 din. OK, ne žalim se, kad je turska kafa u pitanju ne pravim kompromise, malo je lokala u gradu koji je još služe, a i ja nisam mogao da se puno udaljavam od stanice (koja važi za "elitniji" pa tako i skuplji deo grada) jer sam imao zadatak da sačekam kolegu Highlandera koji je trebalo da stigne iz Niš-bre. Javili smo se adminu našeg foruma VojaM čiji me odgovor pomalo zabrinuo "Goran? Goran??? Aaaaa, okupljanje? Jel može oko 12?" mada cenim da smo probudili čoveka :)
Zajedno sa gorštakom došao sam na Trg Republike iliti "kod konja" tj. ako želimo da budemo korektni "kod Kneza" jerbo je neko prokomentarisao da spomenik nije dignut konju već Knezu, a ja se slažem sa konstatacijom. No, postoji problem. Pola Beograda se čeka "kod Kneza". Mislim, ako već žive u BG i poznaju grad što se ne čekaju "kod česme" ili "kod ćoška neznanog junaka" već moraju da prave gužvu oko najpoznatijeg spomenika u BG kome gravitiraju svi posetioci iz provincije (pogotovo ako od grada znaju samo toliko da dođu od stanice do gorepomenutog kneza)? Srećom, DeCoy je osoba koju poznajem od pre pa smo se sretno skupljali (što zbog košave, što zbog samog okupljanja) na dogovorenom mestu. U par minuta ekipu su činili Maladict, Highlander, DeCoy, Freško i Nergal, a pridružio nam se i (ne)zvanični domaćin VojaM.
Zaputili smo se u redakciju Sveta Kompjutera da vidimo kako sve to izgleda i tamo smo upoznali Oluju (koji je karakterom sušta suprotnost svom nicku, ali dobro) i Maria (kome se na ovaj način izvinjavam jer nisam registrovao njegovo postojanje u nastavku druženja te nismo razmenili ni par reči, ali tako je to na ovakvim skupljanjima, dosta ljudi i tema, manjak vremena...). Obilazak redakcije, hmmm, "obilazak" je možda neadekvatna reč obzirom da smo većim delom vremena stajali dok je VojaM elaborirao zanimljive detalje i događaje. Utisak je da ekipa koja tamo radi ima i duha i klikere što se i vidi iz časopisa koji prave.
Sledeća destinacija je bila, kao što to neumitno mora biti, kafana. Pojavili su se još i Iris, Rocker, Chivan i Bojan i ostatak vremena je protekao u priči, iću, piću, druženju i nadasve prijatnoj atmosferi.
Zaista lepo potrošen dan pogotovo što mi je bilo potrebno da se malo rasteretim briga o poslu - strike that, no mention of word business - continue...
Ali, došlo je vreme da se pođe kući i u 7 o klok autobus prevoznika "čije ime neće biti spomenuto jer ne želim da ga reklamiran na bilo koji način" krenuo je ka Loznici, ali ovaj put nisam mogao da spavam, bila je gužva, a sa razglasa se se orili veseli zvuci selo-tejpa što se popravilo tek od Šapca kad smo počeli da uživamo u starom domaćem roku. Preostale dve pripovetke služile su za ubijanje vremena te sam i ovaj deo današnje avanture uspešno prebrodio. Povratak kući - podnošljiv.
Sumirano, sve je bilo OK i drago mi je što nisam propustio priliku da upoznam zanimljive ljude (sa kojima može recimo da se diskutuje o win vs. lin temama bez da padne krv). Do nekog sledećeg druženja...