Automobilski tamni vilajet

Stupanje na snagu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja i prateći pravilnik o tehničkim uslovima doneo je sa sobom talas smestimičnog zahlađenja. Čim vidim saobraćajce - smesta se smrznem!
Razlozi za ovakvu klimatsku promenu verovatno su poznati stalnim posetiteljima ovog bloga moga (ako takvih ima), ali da razjasnimo i onima koji ne znaju o čemu se radi. Dakle, ja vozim Yuga. 89-o godište. Treba li reći još nešto? Možda da je crvene boje, ali pretpostavljam da podatak nije od nekog krucijalnog značaja.
I tako sam se, zahvaljujući našim zakonodavnim vlastima, našao u dilemi. Sa jedne strane imam auto koji me relativno dobro služi, ali na osnovu koga bi panduri mogli da mi saspu jedno 50-60 'iljada kaznenih dinara i poena zbog kojekakvih manjih i većih neispravnosti i manjkavosti. Sa druge strane opcije za poboljšanje autoprevozničke situacije nisu naročito brojne.
U varijanti da sredim Yuga u iole ispravno stanje potrebno mi je do cca 700-800EUR kojih nemam, a uvek ostaje ono da je to domaći krš koji je doduše lako održavati, ali to treba raditi stalno... bukvalno svakodnevno...
Druga varijanta, za koju takođe nemam para, jeste kupovina drugog auta. Ovde se nekako, kao najlogičnije rešenje, nameće program subvencionisanih kredita i zamena "staro za novo" u svrhu kupovine "domaćeg" ponosa i dike, novog nacionalnog automobila - Fiatovog/Zastavinog Punta Classic. Dobra stvar u ovoj priči je što bi mi za moj krš računali 1000EUR koje nema šanse da bih dobio da ga prodajem na tržištu, sa druge strane ne mogu da se pohvalim nekom kreditnom sposobnošću pa čak ni za subvencionisani kredit...

Ako uzmem kajaću se, ako ne uzmem - kajaću se...

Cenio bih vaše komentare, savete i pomoć pri donošenju odluke, a pogotovo ako neko ima ličnog iskustva sa "našim" Puntom pa da ista prenese i meni. Šta činiti?