Мир Божији, Христос се роди!

Данас је Божић и онима који славе овом приликом честитам, а свима заједно (славили или не) желим мир, разум и снагу. Комбинацијом ова три свашта може да се постигне.

Него, да нешто разјаснимо, пошто ја нисам сигуран, Божији или Божји? Мишљења сам да је прва варијанта исправна па сам тако и писао, али колико видим и по овом питању у роду серпскоме има различитих становишта... Ништа чудно... Иста ствар је и са обичајима, не да свако село има своје, него свака кућа буквално упражњава неке своје ритуале и обичаје. Није то ништа лоше, суштину не треба испустити из вида. Суштину да се слави дан када је рођен Месија, Христос, и да се не заборави зашто је рођен. А како и колико ћете ту чињеницу обележити у сасвим је другом плану. Сем ако "славите" претераном употребом пиротехнике и алкохола. ОК, петарда, две, три... ватромет... али прангијање и пијанчење зарад прангијања и пијанчења заиста делује дегутантно и вулгарно.
Иако нисам у неком фазону слављења разних празника, а и ако сте читали претходни пост јасно вам је да нисам у неком бајном расположењу, ипак овај дан има неку латентну ноту оптимизма и добрих вибрација тако да, какав год да сам тренутно намћор, не могу да се не препустим позитивним таласима које осећам. Црне мисли и слутње су некако замагљене и тупе, а прикривено осећање мира и... хммм... среће? стидљиво скреће пажњу на себе. Један од разлога ове ведрине су и, веровали или не, СМС поруке које од јутрос добијам. Једна од њих ми је скренула пажњу и подсетила на нешто што врло често заборавимо или узимамо здраво за готово. Пријатељство. Колико би теже и горе било да нема људи које зовем пријатељима и та мисао ми је измамила осмех на лице... А тај осмех ће ме држати макар овај дан...

- Remember what John and Paul said.
- The apostles?
- No, the Beatles. All you need is love!