Nema 'leba dok se ne digne motika... i kuka...

Verovatno sam malo poranio sa lamentom nad petooktobarskom revolucijom pred njenu desetogodišnjicu, ali sve mi je teže i neverovatnije da svarim vesti koje dopiru do mene. Politika je kurva, to svi dobro znamo, ali isto tako je jasno da je tim damama jako teško odoleti, da jeste, ne bi im zanat opstao. Ja ću pokušati da se distanciram od politike i politikanstva i dam akcenat onome što me, kao poslovnog čoveka, muči i užasava.
Pre svega, od 5. oktobra tamo neke 2000-te sam očekivao da sredi stanje u ovoj zemlji i da konačno omogući da se može od svog poštenog rada živeti. Do skoro sam još i imao nadu u to, ali kako vreme protiče vidim da postajem sve ogorčeniji i sve manje siguran u budućnost. Nikada nisam imao želju da odem odavde i probam da se snađem "napolju", mada, kako je krenulo...
Deset godina očekujem da će ljudi koji vode ovu državu (ma ko oni bili) početi da stvari dovode u red. Jasno je meni da treba vremena, jasno je meni da moramo da se "stisnemo", samo mi nije jasno kad misle da počnu dok smo mi ovako "stisnuti". Upravo suprotno, svakim danom sve gore i gore vesti, a ovo malo optimizma što je bilo u meni polako, ali sigurno, nestaje. "Jedan radnik izdržava petoro ljudi", "Ispod granice siromaštva 720.000" i "Cena benzina skače na 120 dinara?" su samo neke od današnjih vesti sa B92, a slične pristižu svaki dan. OK, SEKA došla pa nam se napamprčila keve kao izgovor i može da prođe - donekle, šta je bre sa prethodnih deset godina? Šta su kravataši i naši vajni poslanici radili sve ove godine sem zaprskivanja sa skupštinske govornice i skupljanja fiskalnih računa iz supštinskog restorana? Ne tražim da mi se bilo šta da, tražim da mi se omogući sa sam zaradim, međutim izgleda da nema nikoga ko bi bio voljan da stavi glavu na panj i da nešto uradi kako bi svima nama u ovoj zemlji bilo bolje.
A neće nam biti bolje dok vlasnike nekih firmi više puta hapse za utaje višemilionskih iznosa poreza, a te firme i njihovi vlasnici i dalje rade, dok će meni da brebnu kaznu od 50.000din ako nemam sertifikat za jebenog miša koji i ne uvozim, već kupujem od veleprodaje? Neće nam biti bolje dok plate budžetskih korisnika koje su jedva upristojili da građanima ne odgrizaju glavu kada ih nešto pitaju ne budu usklađene sa stanjem u privredi koja radnike u privatnim firmama sa desetočasovnim radnim vremenom plaća ispod 20.000 dinara mesečno. Neće nam biti bolje dok se ostatak Srbije ne približi proseku koji se tako ponosno gaji na Novom Beogradu, niti dok jedna mala radnja više para da državi i banci nego što ostane njenim vlasnicima. Neće nam biti bolje dok se ne izjednače kriterijumi i zakon ne počne da važi za sve. Neće nam biti bolje dok glavonje ne uvide da je napredak u njihovom interesu i dok onima koji imaju mogućnost da nešto promene ne dođe iz dupeta u glavu da sada živimo na pozajmljenom vremenu i parama i da ćemo uskoro postati socijalni slučaj. Svi mi. Cela država.
A onda kud koji... Tada mi neće biti žao da odem...

...