To vam je ono kad se stvari ne dešavaju. Ili, dešavaju se, ali uvek iste i predvidive, u istom ritmu i tempu... Upadnete u kolotečinu i ako se pomirite sa istom - gotovi ste! Čuvajte se čamotinje i lažne sigurnosti koju pruža. Taman kad pomislite "E dobro je, sada je sve sređeno i pod kontrolom i nema potrebe da se brinem" BUM!!! ima nešto da vas tresne po sred nosa tako da padnete na dupe... Iz tog razloga je bolje uvek imati neku frku. Ništa ozbiljno ili veliko, čisto da ostanete u formi za "ne daj Bože".
Postoje ljudi koji pod pritiskom najbolje funkcionišu. Smatram sebe jednim iz te grupacije. U stanju sam da odlažem neki posao da poslednjeg minuta, ali kada shvatim da je došlo zadnje, zasučem rukave i završim šta sam naumio. Nemojte me pogrešno shvatiti, nije ovo pravilo, ali nije ni daleko od običaja. A uvek ostaje pitanje koji je rad kvalitetniji... No dobro, dosta filozofiranja, koja je poenta...? Ovaj, nema poente, samo mi nešto palo na pamet pa reko' da podelim, u stvari, ja sam hteo da pričam o planovima.
Kaže jedna stara mudrost "ako želite da nasmejete Boga, samo mu ispričajte svoje planove" i do sada sam imao nebrojene prilike u kojima sam se uverio u tačnost ove tvrdnje. Verujem i vi. Retko kad planovi funkcionišu onako kako smo zamislili, a vrlo često se dese da se ne pomeraju sa mrtve tačke, ma koliko mi to želeli ili pokušavali. Šta onda? Pa, šok terapija, nema druge.
Primera radi, ja jednom godišnje promenim svoju mašinu. Tako uz relativno mala ulaganja imam uvek nov komp, ali ove godine, iako sam planirao i pokušao, nisam uspeo da utopim svoj komp pa sam zato kupio sebi 24" BenQ TFT i nVidia GF9500GT (zbogom skrnavi Ati - nećeš mi više ući ni u kuću ni u kućište!) iako nisam siguran da sam baš u poziciji za takvu kupovinu, ali "nek ide život"... (primetite i kako sam se suptilno i neprimetno pohvalio). Takođe, već dosta vremena sam u pokušaju da promenim svoje prevozno sredstvo i da Yuga zamenim nekim automobilom, ali i ti pokušaji nisu dali neke rezultate. Stoga, primenjujem šok terapiju. Pokrenuo sam stvari sa pomenute mrtve tačke i toliko se uvalio u dugove i kredite da je pitanje da li ću, i kad, i kako iz istih i izaći, ali jednostavno - nema druge. Malo pritiska mi neće škoditi, čak osećam i prve pozitivne rezultate ove situacije, a bolje i to nego da me obuzme i pojede monotonija svakodnevnice...
Dakle, nadam se skorom postu u kome ću se oprostiti sa mojim (ne)vernim Yugom, a do tada - neka je frka sa vama!
...
Нема коментара:
Постави коментар