Menadžment sistematske organizacije

Ja funkcionišem na papiriće. Moj radni sto na poslu i onaj kod kuće, prekriveni su stotinama papirića ispisanih gomilom pretežno nerazumljivih poruka. Od podsetnika, preko brojeva telefona uz koje ne stoji ime, zatim gomile cifara ispisanih tokom sređivanja kase pa sve do parametara za pristup nekom neidentifikovanom ruteru.
Važnije papire nosim sa sobom. Na njima su zadaci koje bi trebalo obaviti u nekom skorijem vremenskom periodu ili podaci koje ne bi trebalo zaboraviti... odmah... Pun mi je zadnji desni džep takvih podsetnika.
Za one najbitnije i repetativne poslove imam moderniju verziju išaranih papira - moju Nokiu sa nekoliko alarma podešenih da se oglašavaju na postavljene datume: "rata kredita", "plati net", "struja!!!"...
Jeste da bolje funkcionišem u haosu, ali nije da ne sredim ponekad sav taj nered. Problem je što vrlo brzo zakon entropije zavlada i prevlada i ja se opet nađem u situaciji da prevrćem kamare papira u potrazi za onim komadom nekadašnjeg drveta za koji znam da sadrži informaciju koja mi je u tom trenutku preko potrebna... Kao i u većini sličnih situacija naći ću ga onog momenta kada budem u potrazi za drugim papirom sa drugom informacijom... Krug je zatvoren...
Pokušavam da se popravim, da sredim to stanje pošto počinje da utiče na moju radnu efikasnost, da nađem neki metod i sistem po kome bih se brzo i jednostavno organizovao. Radiću na tome, sigurno... imam zapisano na papiru u zadnjem džepu...

...