7 dana apstinencijalne krize

To vam je 168 časova iliti 10.080 minuta od kako je vaš domaćin na ovom blogu zapalio cigaru.
Prošle nedelje sam se zapitao zašto uopšte pušim... Odgovor je bio da nema odgovora. Pušim samo iz navike ili, ako vam je draže, zavisnosti. Dobro, moram priznati da mi je zapaljena cigara posle dobrog jela ili uz kafu pričinjavala zadovoljstvo, ali sve van toga je čista zavisnost ili navika :).
Stoga, ugasih cigaru koja mi se tada nalazila u ruci i rekoh sebi: nećeš više!
I tako je počela paklena sedmica, kako za mene, tako i za sve one koji su imali "sreću" da komuniciraju samnom u prethodnom vremenskom periodu. Ali da je samo to problem sve bi bilo u redu. Svako ko je prestajao da puši sigurno zna koliko se povećava unos hrane (ako se ovako nastavi do zime ću nabaciti 150kg), raznoraznih grickalica nikad dosta, a neverovatno koliko su bombone od mente fenomenalan proizvod. Međutim, ono što je mene iznenadilo je smanjena sposobnost koncentracije. Krenem da nešto napišem, ali ne mogu ni smislenu rečenicu da sastavim. Ili je sastavim pa kad je pročitam ne mogu da poverujem da sam je ja napisao...
Ali neka, preguraću ja sve to, vreme je da batalim to sranje, od svojih nepunih 29 godina imam 14 godina pušačkog staža, mnogo je...
I ko za inat naletim na netu na sledeću parolu: "Počeo sam sa dijetom, ostavio sam pušenje, alkohol i ne drogiram se više! Za dve sedmice izgubio sam 14 dana!"
Univerzum mi se ruga
:D :D :D