28 јун 2008

Lije ko iz pi(beep)

E sinoć se nebo stvarno otvorilo. Taman sam završio smenu, izašao napolje i ugledao scenu kao iz Dana Nezavisnosti. Ogroman crni oblak polako prekriva Loznicu i ja kontam da šta god da krene iz njega neće biti dobro... I pošto sam obično u pravu kada su loše stvari u pitanju i ovog puta sam bio u pravu. Bilo je loše...
Ovom prilikom želim da odam priznanje mom Yugu koji, za divno čudo, odluči da me ne izda na putu kući iako je pogodnije prevozno sredstvo bilo čamac ili omanja barka. Potoci vode, granja i šodera su tekli putem, a slabašna svetla na mom autu jedva su bila dovoljna da me neko veće prevozno sredstvo, čiji je vozač imao isto pameti koliko i ja, primeti i ne pregazi. Stigao sam kući. Slava svevišnjemu! I tada ugledam scenu od koje sam se smrzao. Otvoren prozor na mojoj kući ispod koga se nalazi PII koji mi služi kao ruter za net okrenut je tačno u smeru odakle duva, grmi, seva, lije kiša i to sve odjednom! OK, pokušah da se smirim, struje verovatno nema pa je komp ugašen i najgore što može da mu se desi je da se naguta malo vode. Ali ne... EPS je ostao nepokolebljiv u nameri da ne prekida snabdevanje električnom energijom u toku ove grozomorne oluje, iako u normalnim uslovima struje nestane čim neka seoska kera zapiša banderu... Bem ih u princip. Isključio sam komp koji je još veselo radio... Ni ovo nije mirisalo na dobro... I nije bilo dobro...
Pošto je noć onemogućavala bilo kakvo saniranje posledica akutne meteorološke dijareje malo sa čitao Stivena Kinga (roman se zove Mobilni i ima hrvatski prevod i težak je za čitanje čak i meni koji sam se rodio i živeo u Zagrebu, ali to je neka druga priča...), a zatim pustio u Kaffeineu Band Of Brothers, koji vam ovom prilikom preporučujem od sveg srca (odlična ratna drama o 101. Airborne Easy Company) gde sam, u toku poslednjih dana priprema pred D-day, zaspao.
A od jutros u 8 časova do malopre sam rastavljao i sušio moj ruter. Vode je bilo i u PCI slotovima. Na svu sreću, posle detaljnog brisanja, sunčanja i zavlačenja papirne maramice u sve moguće rupe i prolaze, on ponovo radi i ja tako imam priliku da sa vama podelim moje skorašnje dogodovštine. Kako je to divno :)
PS. a šta se desilo sa mojom baštom i, pre svega, paradajizom ostaje da se vidi, nisam imao snage i srca da odem...

4 коментара:

Snoopy је рекао...

E taj dan sam bio kod drugarice da joj formatiram hard.Nesto joj Windows radio sporo (bas cudno zar ne :D).Kad smo videli koja se oluja sprema ja se plasio zato sto mi gajbi bio upaljen komp i skido nesto sa neta.Na srecu nista se nije dogodilo a drugarici sutra (tj. danas, 1 sat je :D) treba da instaliram PCLOS.
Inace kod nas u Beogradu nije toliko padala kisa koliko je grmelo.

GoranSTX је рекао...

Kao i uvek vi u prestonici ste privilegovani i zaštićeni ko pande :P :D

fg је рекао...

iako se nasmejah jer si blesav k'o ona EPS-ova struja, ostadoh pod nekim tuznim utiskom...

sad tek shvatih zashto si bash u kamionu stigao u to tvoje selo.. i zashto si na selu.... to mi nisi prichao... life is a shit sometimes...

Luna Morena је рекао...

I sta bi sa bastom? Koliko ti je za nju trebalo papirnih maramica? :)