28 јул 2008

10 godina, malo li je?

"Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba" je izreka sa kojom mogu u potpunosti da se složim. Pri tome studiranje je najbitnije, ali srednja škola je najlepši i najbezbrižniji period. Na stranu činjenica da su u pitanju famozne 90-e.
Prošlo je 10 godina od bezbrižnih srednjoškolskih dana i ovog vikenda (tačnije u subotu 26. jula) ponovo se sakupilo odeljenje elektrotehničara pogona Srednje Tehničke Škole "Vujo Matić" iz Loznice, generacija 97/98.
Odziv, po meni, sasvim zadovoljavajuć, od 32 učenika koja su maturirala, na proslavi se pojavilo njih 20 i naš razredni strarešina, profesor matematike Slavica Erić. Atmosfera opuštena, iće i piće, par tamburaša i na momente je izgledalo kao da se nismo ni rastajali.
Doduše, sa većinom srednjoškolskih drugara i drugarica sam u, manje-više, redovnom kontaktu pa mi ovo okupljanje nije bilo preterano ekskluzivno, ali ipak je bilo lepo prisetiti se tih dana i svih onih zajedničkih doživljaja i dogodovština.
Takođe, ovo okupljanje je potvrdilo dva moja razmišljanja. Prvo je da se ljudi teško menjaju kad prođe period formiranja ličnosti (a to će biti tako oko 18-e godine). Većina likova je apsolutno ista kao u srednjoj školi. Po čemu sudim? Ponašanju i pričama koje sam video i čuo. U pojedinim slučajevima sam imao odvratno jak osećaj "već viđenog".
Drugo razmišljanje je posledica prvog. Dovoljno je reći da sam sada siguran zašto sam sa nekima i dalje u kontaktu, a sa nekima nisam.
Vidimo se opet za 10 godina... možda...

In other news: častio sam sebe danas jednom Nokia-om 3110classic posle 5 ili 6 godina upotrebe prastare (ali srcu prirasle) 2100 serije. Prijatna promena. Mislim da je to početak divnog prijateljstva.
I dalje ne pušim. Imao sam čak i par epizoda sa snovima u kojima sam propušio. Oba puta sam se budio sa jakim osećajem samoprekora zbog slabe volje i popuštanja, ali ipak mi je drago što (još) nisam odustao. Teši me misao da kriza odvikavanja valjda neće još dugo trajati? Izdržaću još mesec - dva... tri... ali posle ne odgovaram za posledice...

8 коментара:

DaySleeper555 је рекао...

Znaci bilo je uglavnom dobro?
Sledeceg mjeseca i ja mijenjam ovaj SonyEricsson. Nista bez Nokie :).

GoranSTX је рекао...

Da, uglavnom je bilo i više nego dobro. Onaj pomalo sumorni deo posta je samo izraz razočarenja što sam se još jednom u životu uverio sa vuk dlaku menja ali ćud nikada...
I u pravu si, ništa bez nokie!

Walker је рекао...

Ne daj se. Nego, jel ovaj avatar ima cigaretu? :(

GoranSTX је рекао...

Pozdrav Walker-u, ova slika sa cigarom je sve što mi je od pušenja ostalo. To i verovatno poprilično oštećenje pluća :(
Razmišljao sam da je menjam, ali mi je nekako gotivna... Možda da na slici preko cigare stavim mali prekriženi crveni krug...

Dobri је рекао...

Pozz,nek ti je sa srećom sa novim fonom :)

I ja nabacio ADSL :D

GoranSTX је рекао...

Čestitke Dobroslave, konačno da se više ne bakćeš sa linom i modemom... uzeo si ruter naravno?

fg. је рекао...

joj, al si ti mator! :D :p :p :p
haha, shala mala.. ;)

a ja se iz istih razloga (vuk dlaku menja...) ne kajem shto ne odoh onomad na matursku eksurziju - drazi mi moj rachunar koji sam dobila za te pare.. a i neshto ne verujem da cu da odem za obelezavanje desetogodishnjice do shkole.. -.- sa ljudima koji su mi bitni i dalje se vidjam, a ovi ostali - ma, ko ih shisha.. ;)

hahaha... al sam se ja raspisala na tvom blogu.. i cenim da si do sad skapirao ko sam.. :D

Luna Morena је рекао...

Ljudi se danas menjaju vise nego ikad. I mislim da samo u mojim ocima ostaju isti i da pamtim najblje od njih, pa mi se kad ikad cini da je vreme stalo...

A i dalje "furam" svoju nokiu 3100 iako je prvi dan kupovine, nesrecnim slucajem upala u reku (cim je videla ko joj je gazda to je bilo najbezbolnije resenje), predma je xy puta padala na pod, asfalt, sada i nema ni dugme za ukljuciti.. Kada se "posluze" njome pitaju me gde je koji broj posto slova i brojeva - nema, sve izbrisano od upotrebe.. Ali uprkos svemu tome ja je i dalje ne pustam iz ruku.. Nokije te serije, najbolje. I da ih u prodaji uzela bih opet isto!