"Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba" je izreka sa kojom mogu u potpunosti da se složim. Pri tome studiranje je najbitnije, ali srednja škola je najlepši i najbezbrižniji period. Na stranu činjenica da su u pitanju famozne 90-e.
Prošlo je 10 godina od bezbrižnih srednjoškolskih dana i ovog vikenda (tačnije u subotu 26. jula) ponovo se sakupilo odeljenje elektrotehničara pogona Srednje Tehničke Škole "Vujo Matić" iz Loznice, generacija 97/98.
Odziv, po meni, sasvim zadovoljavajuć, od 32 učenika koja su maturirala, na proslavi se pojavilo njih 20 i naš razredni strarešina, profesor matematike Slavica Erić. Atmosfera opuštena, iće i piće, par tamburaša i na momente je izgledalo kao da se nismo ni rastajali.
Doduše, sa većinom srednjoškolskih drugara i drugarica sam u, manje-više, redovnom kontaktu pa mi ovo okupljanje nije bilo preterano ekskluzivno, ali ipak je bilo lepo prisetiti se tih dana i svih onih zajedničkih doživljaja i dogodovština.
Takođe, ovo okupljanje je potvrdilo dva moja razmišljanja. Prvo je da se ljudi teško menjaju kad prođe period formiranja ličnosti (a to će biti tako oko 18-e godine). Većina likova je apsolutno ista kao u srednjoj školi. Po čemu sudim? Ponašanju i pričama koje sam video i čuo. U pojedinim slučajevima sam imao odvratno jak osećaj "već viđenog".
Drugo razmišljanje je posledica prvog. Dovoljno je reći da sam sada siguran zašto sam sa nekima i dalje u kontaktu, a sa nekima nisam.
Vidimo se opet za 10 godina... možda...
In other news: častio sam sebe danas jednom Nokia-om 3110classic posle 5 ili 6 godina upotrebe prastare (ali srcu prirasle) 2100 serije. Prijatna promena. Mislim da je to početak divnog prijateljstva.
I dalje ne pušim. Imao sam čak i par epizoda sa snovima u kojima sam propušio. Oba puta sam se budio sa jakim osećajem samoprekora zbog slabe volje i popuštanja, ali ipak mi je drago što (još) nisam odustao. Teši me misao da kriza odvikavanja valjda neće još dugo trajati? Izdržaću još mesec - dva... tri... ali posle ne odgovaram za posledice...
8 коментара:
Znaci bilo je uglavnom dobro?
Sledeceg mjeseca i ja mijenjam ovaj SonyEricsson. Nista bez Nokie :).
Da, uglavnom je bilo i više nego dobro. Onaj pomalo sumorni deo posta je samo izraz razočarenja što sam se još jednom u životu uverio sa vuk dlaku menja ali ćud nikada...
I u pravu si, ništa bez nokie!
Ne daj se. Nego, jel ovaj avatar ima cigaretu? :(
Pozdrav Walker-u, ova slika sa cigarom je sve što mi je od pušenja ostalo. To i verovatno poprilično oštećenje pluća :(
Razmišljao sam da je menjam, ali mi je nekako gotivna... Možda da na slici preko cigare stavim mali prekriženi crveni krug...
Pozz,nek ti je sa srećom sa novim fonom :)
I ja nabacio ADSL :D
Čestitke Dobroslave, konačno da se više ne bakćeš sa linom i modemom... uzeo si ruter naravno?
joj, al si ti mator! :D :p :p :p
haha, shala mala.. ;)
a ja se iz istih razloga (vuk dlaku menja...) ne kajem shto ne odoh onomad na matursku eksurziju - drazi mi moj rachunar koji sam dobila za te pare.. a i neshto ne verujem da cu da odem za obelezavanje desetogodishnjice do shkole.. -.- sa ljudima koji su mi bitni i dalje se vidjam, a ovi ostali - ma, ko ih shisha.. ;)
hahaha... al sam se ja raspisala na tvom blogu.. i cenim da si do sad skapirao ko sam.. :D
Ljudi se danas menjaju vise nego ikad. I mislim da samo u mojim ocima ostaju isti i da pamtim najblje od njih, pa mi se kad ikad cini da je vreme stalo...
A i dalje "furam" svoju nokiu 3100 iako je prvi dan kupovine, nesrecnim slucajem upala u reku (cim je videla ko joj je gazda to je bilo najbezbolnije resenje), predma je xy puta padala na pod, asfalt, sada i nema ni dugme za ukljuciti.. Kada se "posluze" njome pitaju me gde je koji broj posto slova i brojeva - nema, sve izbrisano od upotrebe.. Ali uprkos svemu tome ja je i dalje ne pustam iz ruku.. Nokije te serije, najbolje. I da ih u prodaji uzela bih opet isto!
Постави коментар