07 април 2009

Muke po sv. Internetu Srbijanskom

Ovo nije post u kome se ja žalim kako imam očajan net. Neću pominjati kako je jedina varijanta da se konektujem na mrežu svih mreža, dok sam kod kuće, neki od provajdera bežičnog interneta od kojih je jedan skup ko đavo, drugi radi kao osamdesetogodišnja sklerotična gimnastičarka, a treći radi... povremeno...
Nisam naumio ni da tupim o tome kako je nekada davno net bio jedno sretno i lepo mesto dok nije postao široko dostupan i pretrpan reklamama, kojekakvim servisima za upoznavanje, druženje, ašikovanje i ko zna kakve još vrste virtuelnih socijalnih kontakata i ostalim glupostima. Neću pomenuti ni gomilu zabludelih individua koji potvrdu svoje egzistencije traže online pa ponovo razočarani neuspehom postaju ona mitska bića pod imenom trol, gnom ili energetski vampir...
Neću pričati ni o biserima koji mogu da se vide kod našeg mlađanog potomstva... naše budućnosti... žao mi samo sveta koji ostaje ovim mladima...
Nije mi namera ni da analiziram propast jednog od malih ISP-va koga ovom prilikom neću reklamirati, i sa kojim sam radio, pa sam prinuđen započeti saradnju sa drugim ISP-om koga ovom prilikom neću reklamirati. Muke koje sam imao sa korisnicima njihovog neta (međ kojima i sam bejah) su dovoljne da se napiše nekoliko postova, pa ih zato nećemo udostojiti niti jednog pomena.
Isto tako će nespomenuti ostati spam mailovi, virusi, trojanci, crvi i ostala žgadija, kao i ljudi koji žele da "kupe" i "povežu" internet bez ikakve ideje koji će im to u životu. Daleko od toga da probaju da shvate pojam i funkciju e-maila i da prestanu da traže svoju "adresu". Ove kategorije su, verovali ili ne, izuzetno korisne. Bar meni... Rule of acqusition no. 322: Internet is good for business :)
Ono što je bitno u celoj priči je osećanje koje imam da je nekad internet bio mnogo jednostavniji. Bio je nekako... jednosmeran... Odeš, nađeš šta ti treba i vratiš se kući. Sada je internet postao tako navalentan da je potrebno sve više i više truda da bi se isfiltrirale dobre stvari. Nije ni čudo što je tako lako izgubiti se. Ali, opet, nije sve ni tako crno. Još ima mesta gde čovek može da se opusti, sazna nešto zanimljivo i korisno i upozna interesantne osobe. Retko, ali ima. Bitno je ne gubiti nadu... ili konekciju...

7 коментара:

dukenukeme је рекао...

every day is a gud day to die

worf

dukenukeme је рекао...

Nekada je svet takođe bio jednostavnije
mesto.
Pobiješ se sa nekog
pa ko prljavije igra pobedi ?

ček ček i sada je tako :D :D

e sad je anonimus је рекао...

pazi, mene su jebali
u životu puno,
al sam ih sve nadživeo :D

bolje da se ne sretnem sa onim debilima, neko će definitivno da ostane bez zubi ,pa neće ni kung fu da mu pomogne.

ovo je basic survival što njina deca da imaju da jedu?
more uz zid odmah !

GoranSTX је рекао...

U bre duke, ti se baš iznervirao? Ma pusti kraju krelce i debile, što su oni vredni nerviranja? Pročitaj ponovo onaj deo o filtriranju sadržaja na netu :D štedi vreme i živce...
Diši duboko... 1... 2... 3...

Pozdrav!

DaySleeper555 је рекао...

Sto je to sine? Kako kako? Face-buk? Auu, anu vidji ima li onog Toma Ve$ovog tamo... :D

GoranSTX је рекао...

@DS555
viđio... i nema :D ;)

Luna Morena је рекао...

Nista nije toliko prosto koliko narod ume da zakomplikuje.. :)