02 април 2009

GNUčionica V - Opet installalalacija?

Mislili ste da je kraj? Ne, tek smo počeli. Vaš sistem je instaliran i spreman, a pošto svi kažu kako im kompjuter služi za "rad" da pogledamo šta to možemo da radimo na jednom GNU/Linux sistemu.
Pretpostavimo da su svi problemi hardverske prirode (ako ih je bilo) do sada rešeni (na neki od načina koji su pomenuti u prethodnim tekstovima) i da sve što ostaje jeste privođenje vaše distribucije specifičnim potrebama koje imate.
Jedna od prednosti softvera otvorenog koda je i to što ljudi mogu da prilagođavaju programe svojim potrebama. Ova činjenica, u sadejstvu sa filozofijom "napravi program koji radi jednu stvar, ali da je radi dobro", iznedrila je gomilu vrlo kvalitetnih aplikacija za sve moguće namene. Linux je tako moguće sresti na raznim tipovima računara kako obavlja najrazličitije funkcije. Od velikih superkompjutera i moćnih grafičkih stanica, preko web i gomile drugih tipova servera, do kućnih multimedijalnih i office mašina.
Namera nam nije da ovde raspredamo priče kako je linux fleksibilan i skalabilan i pouzdan i siguran i da može da radi na gomili platformi, a nećemo ni teoretisati o postavljanju i podešavanju kojekakvih servera, jer iskreno, kućnom casual korisniku ove stvari nisu potrebne, a napredni korisnici svakako neće dolaziti ovde po podršku...
Ovaj post ima za cilj da čitaoca upozna sa principima instalacije softera na GNU/Linux platformi kako bi je mogli prilagoditi svojim potrebama i upotrbljavati na način koji im najviše odgovara.
Pre svega mala digresija. Mišljenja sam, a neka opservativna istraživanja su pokazala i indicije, da se većina neprofesionalnih korisnika linuxa može podeliti u dve kategorije:
- korisnici (u manjini) su oni koji u svakodnevnom radu upotrebljavaju GNU/Linux i koji su, u osnovi, svesni da "kad vidiš jedan linux video si sve". Najčešće su dobri poznavaoci platforme i same filozofije softvera otvorenog koda i nemaju potrebu da ostrašćeno ulaze u rasprave po bilo kom osnovu (vs. win ili vs. distro ili vs. okruženje....)
- uživaoci ili testeri (u većini i najčešće novajlije) su oni koji često menjaju distribucije u potrazi za "lepšom". Ovaj tip još nije u potpunosti prešao na slobodnu platformu i nije načisto sa principima softverske slobode, ali nastavljaju da istražuju teritoriju nadajući se "svetom gralu" koji će im tranziciju učiniti lakšom, lepšom i bezbolnijom. Jedan mali deo pripadnika ove grupacije ima vrlo čvrste stavove na sve teme i nemilosrdno ih brani i nameće gde god stigne, iako im argumentacija najčešće nije adekvatna, a vrlo često bude i kontraproduktivna.
Sada kad smo to rešili možemo da se posvetimo i korisnijem trošenju vremena. Prvo i osnovno što treba da znate kada migrirate sa drugih sistema jeste da linux NIJE Windows. Ne može da bude niti će ikada biti i što pre to shvatite biće vam lakše da se prilagodite. Zašto ovo pričam? Pa, novi korisnici najčešće potrče da instaliraju sve one programe koje su koristili u winu i kad ih ne nađu (ili kad shvate da ne rade kako treba u wine-u) dođe do razočarenja koje objektivno nema veze sa samim linuxom već samo sa njihovim visokim (i pogrešnim) očekivanjima. Dakle, iako postoji veliki broj programa koji rade na obe platforme, ako se desi da koristite nešto što ne radi na linuxu velika je verovatnoća da postoji alternativa, a dobre spiskove programa koji su (i više nego) dostojna zamena postojećim windows rešenjima možete pogledati na:
- http://www.linuxrsp.ru/win-lin-soft/table-eng.html
- http://www.linuxalt.com/
- http://www.linux.ie/newusers/alternatives.php
- http://www.frepa.org/wp/open-source-alternatives-to-commercial-software-a-list/
- http://www.linuxo.org/content/view/1165/44/
Dobro, pošto smo vas ubedili da treba da koristite softver otvorenog koda sada treba da vidimo i kako do tog softvera doći.
Postoje tri načina na koje možete nešto instalirati na GNU/Linux platformi i sada ćemo ih predstaviti onim redosledom kojim bi ih trebalo i rabiti:
  1. Menadžer paketa - većina distribucija koje pretenduju na desktop upotrebu imaju online repozitorijume (riznice, skladišta) sa softverskim paketima pripremljenim za svoje sisteme. Na korisniku je da upotrebom odgovarajućeg programa za manipulaciju softverom (zavisi od distribucije) pronađe i obeleži željeni program, a sistem će se pobrinuti da sve prođe kako treba (da automatski zadovolji eventualne zavisnosti, dovuče potrebne pakete, instalira ih i obavi sve ostale potrebne radnje). Možete li da zamislite jednostavnije rešenje?
  2. Prekompajlirani paketi - ukoliko se desi da program koji vas interesuje nije na spisku u online riznicama onda možete probati da isti pronađete u formatu koji odgovara vašoj distribuciji (.deb ili .rpm ili .tgz i sl.) i ručno ga preuzmete sa interneta i instalirate. Ovaj način zahteva malo veće znanje jer proces instalacije nije automatizovan pa može doći do toga da usled neispunjenih zavisnosti program ne radi, ili još gore, da sistem pretrpi štetu.
  3. Kompajliranje - je postupak instalacije programa upotrebom izvornog koda samog programa po proceduri poznatoj kao CMMI (što je skraćenica od komandi koje se najčešće upotrebljavaju u ovom postupku ./configure, make, make install). Ukoliko nemate druge mogućnosti osim kompajliranja, obavezno konsultujte dostupnu dokumentaciju programa koja se najčešće nalazi u /doc direktorijumu arhive ili README ili INSTALL fajlovima isporučenim uz izvorni kod.
I to je sva mudrost. Ostaje samo da istražujete i pronalazite ona rešenja koja vama najviše odgovaraju. Nema sumnje da linuks i zajednica slobodnog softvera može da odgovori svakom izazovu bilo da pravite sistem za kancelarijsko poslovanje, kućni multimedijalni sistem ili obavljate ozbiljne poslovne zadatke.

11 коментара:

ominotago је рекао...

Ono što nema veze s instalacijom, ali ima veze sa prelaskom s pozora direkt na led, jeste to da ljudi (u većini slučajeva) očekuju da će sve da radi baš isto onako kako su navikli, što naravno nije tako. (Jedan od veselih primera je nenaviknutost na brzinu pokretanja OpenOffice, to je baš veseo i svetao primer.)
Isto tako, nezgodno je kad se navikneš da ti je sve servirano na tacni, što ne znači da je sve to na tacni super, ali i dalje JESTE servirano. Onda promeniš restoran ili kancelariju, i moraš malo sam da promisliš čime da se poslužiš... No, šta se sad ja pravim pametna :D

Lepo od tebe da si se setio da nešto napišeš :P :D

GoranSTX је рекао...

Lepo si uočila da serviranje na tacni korisnike može da učini... hmmm koja je reč prigodna... nesposobnim da razmišljaju? To sigurno nije dobro, pa smo eto našli još jedan + za linux tj. njegovom upotrebom postajete pametniji! :)

Дукенукеме је рекао...

@ГоранСТЖ
јес' размишљао да се бавиш дипломатијом ? :Д :Д

GoranSTX је рекао...

@duke
jesam, ali su mi rekli da nemam adekvatne predispozicije. Kasnije sam saznao da to znači da u rukovodstvu nikog nemam u bliskome srodstvu :)

Walker је рекао...

Izvinjavam se ali u komentarima je izneseno nekoliko neistina. Pre svega, korisnik koji PRVI put koristi recimo Windows (u relaciji sa onim što prvi put koristi Linux a o kojem pričamo) isto neće dobiti sve na tacni - neće imati ni jedan program (ako ne računamo paint i notepad), podršku za najobičniji divx dok je sam ne iskopa sa interneta, a sasvim moguće da mu recimo XP koji je star ~7 godina neće pronaći 90% drajvera za nove komponente i da će morati sam da se snalazi, mnogo teže nego na većini GNU/Linux distribucija...

Tu početnici poput gospođice Ominotago greše - porede višegodišnje korisnike Windowsa koji imaju uhodanu šemu sa nekim ko prvi put koristi GNU sistem. Setite se svojih prvih dana na Windowsu kad 80% vas nije znalo šta je Recycle Bin i kako se menja pozadina na desktopu, pa onda pričajte...

Gorane, sjajna serija, samo nastavi.

ominotago је рекао...

Gospođica Ominotago greši, s vremena na vreme, ali i dalje joj se čini da je mnogo jednostavnije kad ubaciš CD i klikneš nekoliko puta na Next. Ili možda ne?!
Evo, ja zamišljam kako se moje drugarice snalaze na linu posle upotrebe wina, i da odmah kažem da izgleda tragično!
Ako ja treba da se setim svojih prvih koraka... hmmm bilo je zabavno, kad god sam zapela pitala sam i kukala bratu jedan i bratu dva. Sad kukam drugarima, ali se odlično snalazim sama. :P Razlika između onda i sada je što sad uglavnom uradim sama, a nekada je bilo: urađeno, uradio mi je neko drugi itd. i tsl.
I da li mi sad zaista vodimo diskusiju na temu na kom će sistemu neko lakše da se snađe (a da se ne navode neki ivični primeri)? :O

Aleksandar је рекао...

Odličan uvod u ono što ćeš da napišeš (nadam se?) ;)

Dosta sam hvalio, sad malo da kritikujem ;)

Zajednica je slobodnog softvera, nije otvorenog kôda. Slobodan softver nosi veće slobode od pukog otvorenog kôda, što opet dovodi do trećeg stepena u onoj podeli na korisnike :)

Još da navedeš menadžere paketa, da malo imenuješ i linkuješ stvari koje pominješ, i tekst će biti potpuno informativan. Ovako izgleda kao template koji ćeš tek da dopuniš ;)

Što se diskusije tiče, GNU/Linux sistem ima povoljniju tendenciju savladavanja sistema i usvajanja nepoznatog kod novih korisnika od vlasničkog operativnog sistema. Ovde ne mislim na korisnike koji godinama koriste piratski Windows već na one koji prvi put sedaju za računar a u školama im nisu mozak ispirali Windowsom 98, npr. (u zadnje vreme uče XP).

GoranSTX је рекао...

O šefe, prihvaćena sugestija o zajednici, ali ne i ona o detaljnosti :P
Zašto? Mislim da sam na nekom mestu napomenuo da mi nije želja da ovaj serijal bude detaljan i uskostručan, jer takvih sigurno da ima više nego dovoljno. Pošto sam jedna vrlo lenja spodoba koju mrzi da piše do detalja da bi tamo neki C/P metodom rešili problem i nikad ne skontali šta su u stvari uradili, moja ideja je bila da ovde može da se dobije neka vrsta "putokaza" i smernica za pravilan rad i upotrebu sistema, sa samo onoliko detalja koliko je dovoljno da se preživi. Onima koji nisu lenji to će biti dovoljno da se snađu, a ovim drugima nema pomoći :)

Goran Rakić је рекао...

Uključivanjem brzog pokretača (ikonica pored sata) u OpenOffice.orgu isti se pokreće gotovo trenutno (ograničenje je brzina diska i količina slobodne radne memorije). Ne znam šta je tu ni veselo ni svetlo, sve je sasvim obično i očekivano.

ominotago је рекао...

Baš je mnogo toga svetlo i veselo, a mnogo toga nije ni obično ni očekivano.
Mislim da je pametnije da nadalje ćutim...

Luna Morena је рекао...

Navika je cudo :) Meni je tesko da se priviknem i na Vistu i sad na Windows 7 jer zmureci mogu da radim na Windows XP :) Ali sve vreme govorim o Win-u :) znaci da jos uvek nisam spremna da mi omiljeni programi ne rade na Linuxu :) Pih.. ali dobro bi bilo da nema virusa ;)