Time well spent

Još jedan letoputo(o)pisni post, znam da počinjem da se ponavljam, ali pošto ne mogu da vam opišem kako izgleda dobiti 7 na LOTO-u (mada nisam siguran da bih uopšte pisao o tome :D ), od drugih zanimljivijih detalja iz života, ostaje mi samo ovo... Ne biste voleli da vam pišem o svom radnom danu... Trust me...
Pošto nisam stigao da prikupim i izaberem par reprezentativnih fotografija ostaću vam dužan za delić vizuelnog doživljaja, ali utiske moram da vam prenesem, dok su još sveži.
Posle dve vrlo intenzivne radne sedmice odlučili smo da napravimo mali predah i da jedan produženi vikend od petka popodne do nedelje popodne provedemo na mestu koje sam vam ranije već pominjao. Tako je, jezero Zaovine na Tari se pokazalo kao vrlo interesantno za posetiti, dovoljno blizu da se ne gubi mnogo vremena na putu i dovoljno daleko da se nazove doživljajem.
Namera nam je bila da, pošto smo raspolagali sa celim vikendom, svratimo i na jezero Perućac, ali da obe večeri provedemo na Tari. I kao što je to uvek slučaj u dobrim avanturama plan nam se nije baš ostvario, ali daleko od toga da je bilo loše.
Došavši u Bajinu Baštu saznajemo da je upravo vikend u kome se održava Drinska regata i da će jedna od pratećih manifestacija biti i i Most Fest na kome će, pored lokalnih i neafirmisanih bendova, nastupati i veličine kao 357 i Jura Stublić!
Promena planova je bila neizbežna pa smo odlučili da drugo veče provedemo u Bajinoj Bašti.
Odlazimo na planinu, zauzimamo lokaciju, razapinjemo šatore i uživamo. Posle relativno spokojne noći koju je samo Flok (naš brzopotezno usvojeni četveronožni čuvar kampa) povremeno kvario svojim nebuloznim lajanjem provodi se jedan poprilično vruć dan u lenčarenju i kupanju (not me). Predeo je zaista ekstra i preporučujem da posetite ukoliko imate aspiracije ka ovom vidu zabave. Čisto jezero, planine, šume, odličan pogled i vazduh koji razbija pluća koliko je čist :)
Posle ručka skupljamo opremu i polazimo put Bajine Bašte, ali uz stajanje na Perućcu. Lepo mesto, mnogo naroda na kupanju iako je jezero dosta prljavije u odnosu na Zaovine. Neko je pio kafu (me), a neko se ipak praćnuo u vodi (not me). Kratko smo se zadržali pošto smo morali do večeri naći mesto za kamp pored izletišta u kome se dešavao pomenuti Most Fest.
Sva dobra mesta su, naravno, bila zauzeta, pa smo posle intenzivnog cenjkanja sa lokalnim zemljoposednikom platili mali harač kako bi se pridružili šatorskom naselju koje je nicalo na njegovoj njivi. Upali smo u rupu između dva šatora, zaposeli teritoriju i počeli sa blejanjem do početka obećanog koncerta. Masa se polako skupljala dok je trajala tonska proba.
Propustili smo par početnih bendova i nekako se dovukli do poljančeta ispred bine taman na vreme da ludnica počne. Zvuk i efekti su bili odlični, svaka pohvala za organizatore, a ceo koncert je protekao u odličnoj atmosferi. Nismo pogrešili kad smo odlučili da promenimo početni plan. Jedino što je malo pokvarilo utisak jeste kiša koja je naterala ljude da se raziđu, ali je program već bio pred samim krajem pa ni šteta nije bila naročito velika. Mi smo tada već bili u backstage-u (pošto je naš kamp bio lociran iza bine :) ), neki u šatoru (not me), a neki u autu (me).
Nedelja ujutro. Ustajem sav slomljen pošto spavanje na prednjem sedištu nikako nije doživljaj koji bih nazvao udobnim, da nije padala kiša bilo bi mi lepše da spavam napolju na dušeku, ali nije to bitno, već činjenica da smo ostali bez kafe i da nije bilo komšinice iz Srebrenice u šatoru pored, koja nas je tako ljubazno ponudila svojom kafom, dan bi unapred bio osuđen na propast.
No, sve se lepo završilo, mi smo se spakovali, kupili doručak u B. Bašti i smazali ga pored Drine i potom krenuli put kući. Umorni, neispavani, neugledni, sprženi, ali zadovoljni i maksimalno opušteni. Ja sam svakako dopunio rezervu za naredne dane...
Inače, kod mene su trenutno ONI dani, sreća pa sam u stanju opuštenosti :D