Ako ikada prestanem da pišem

Biće to lepo vreme.
Evo druga je godina ovoga moga bloga i ne planiram da sumiram bilo šta. Više se i ne sećam koja je motivacija za javno objavljivanje bila, ali znam da mi je nekad lakše kada svoje misaone konfuzije pretočim u rečenice ništa manje kofuzne koje objavim ovde i onda mi nekako bude lakše...
O komentarima i komentatorima ne brinem. Niti o dizajnu (dobro, donekle, kanio sam se da malo menjam temu, ali...). Ovaj blog je ovde prvenstveno zbog mene. Moj ventil, a ako neko naleti i kaže neku pametnu svakako se neću buniti, kao što se neću brinuti i ako komentara i komentatora nema.
A ako ikada prestanem da pišem biće to znak da nema tema koje me opterećuju do te mere da moram da se izduvam na ovaj način... Ili to ili sam mrtav :)
Možda drastično zvuči, ali ne verujem da bi me neki drugi razlozi sem ova dva sprečili da se ponekad pojavim na ovim stranama sa novom pričom iz singulariteta ili života, ma koliko modifikovana i neprepoznatljivo izmrcvarena bila. Ako prestanem da pišem ovde budite srećni zbog mene i pamtite me po pesmama mojim... aaa??? Nije bitno...
Eh, još je i ponedeljak :) Ko me prati na twitteru zna muke moje na taj dan, a i praznik je. Kao... No dobro, dve osobe sam planirao danas da darivam cvećem i makar to je urađeno kako treba, ostatak dana je nažalost bio u standardnom ritmu ponedeljka. Gužva, ludnica, strka, zbrka, panika i taman kad treba da krenem kući setim se da nisam uradio naručene deklaracije... fino... zbrzim i to kad zove drugar: "Oćeš li ti dolaziti već jednom?" Da, još jedno dato obećanje koje se vratilo da me progoni svojim oštrim zubima i nemilosrdnim lancima obaveze. Tada sam znao da me ovaj ponedeljak pobedio... Skor je sada na njegovoj strani...
Gledano sa vedrije strane, makar ima materijala za blog, a i sutra je utorak...

Pa, nije malo dve godine, a?

Koliko se korisnih stvari moglo uraditi za to vreme...

...