Samoodbrana samozavaravanjem

Nedelja jutro. Vedro i sunčano, mada prohladno, ipak je još februar. Blaga glavobolja je verovatno ostatak sinoćnje jake glavobolje. Toliko jake da sam se jedva odvukao u krevet. Nemirna noć. Nekoliko buđenja. Jedan noćni SMS. Racionalizacija...
Merriam-webster za racionalizaciju kaže:

to bring into accord with reason or cause something to seem reasonable: as a : to substitute a natural for a supernatural explanation of b : to attribute (one's actions) to rational and creditable motives without analysis of true and especially unconscious motives

ili

to provide plausible but untrue reasons for conduct

dok je wikipedia mnogo direktnija i samim tim - jasnija:

In psychology and logic, rationalization (or making excuses) is an informal fallacy of reasoning in which one constructs a logical justification for a belief, decision, action or lack thereof that was originally arrived at through a different mental process. It is a defense mechanism in which perceived controversial behaviors or feelings are explained in a rational or logical manner to avoid the true explanation of the behavior or feeling in question.

Ili po srpski - ajde da izmislimo neko objašnjenje koje nije očigledno nelogično kako bi prikrili od sebe i drugih prave razloge zašto nam se nešto događa ili ne događa i zašto (ne)radimo ono što (ne) bi trebalo.
Lepo kaže, to je odbrambeni mehanizam, ali jedan od onih koji lako može da vas uništi ukoliko se upotrebljava preterano, mada mene zanima koji je mentalni kapacitet potreban za uspešnu racionalizaciju? Pitam zato što mi ne uspeva, bar ne dugotrajno. Taman sve lepo izracionalizujem, postavim iluziju na noge i onda dođe neka misao, detalj, nebitni događaj ili informacija i sve sruši do temelja... I onda ponovo... Dokle? Zašto? Šta je bolje? Zavaravati se kojekakvim lažnim i izmišljenim razlozima i tako stvoriti privid normalnosti i ići dalje ili prihvatiti surovu realnost, pregurati par loših dana i nastaviti sa životom? Koliko snage treba za sve to?
Koliko razuma?

...