Opet previše pitanja i premalo odgovora, a u suštini samo jedno pitanje bez odgovora koje izaziva lavinu uskomešanih misli koje me jednostavno pregaze i onesposobe. I obično kada se nađem u poziciji za koju nemam konkretno rešenje, pokušavam da se nateram da ne razmišljam previše, ali ovaj prokleti mozak ima pokvaren OFF switch. Prosto je neverovatno kako lako i brzo mašta konstruiše najfantastičnije scenarije na osnovu samo jednog nebitnog detalja. Reč, pogled, gest, osmeh... bilo šta od toga može biti inicijalna kapisla eksplozije od nekoliko megatona, a samo jedan dašak realnosti poruši čitavu konstrukciju. Zato ne volim kada imam slobodnog vremena, previše prostora za razmišljanje.
Ne plašim se neuspeha... generalno... tačnije, plašim se samo jednog. Možda to i nije tako loše, valjda je život sa što manje strahova i stresova dobar i lep? Ali šta ako je u pitanju neuspeh u sferi kojoj dajete najveći prioritet i značaj? Može li se kompenzovati jedan veliki neuspeh kamarom sitnijih pobeda?
I možda najvažnije pitanje - dokle se boriti?
12 коментара:
pa ako se ne boriš do kraja, koji je onda smisao borbe?!
nego, da smanjiš ti malo s tim pitanjima, nađi mozgu neku drugu zanimaciju. ovako se, čini mi se čini, samo vrtiš u začaranom krugu. a začarani krugovi su krajnje neugodna stvar - znam JA. :))
ne daj se Ines!!!
Znači borba do smrti? Toga sam se i plašio... Inače, sada bih najrađe ova pitanja zamenio drugima, ali ne vredi, ista pitanja, ista tišina, sve isto... E da, vezano za Ines... ja bih se najrađe sada dao, ali niko izgleda neće da me uzme :D
ah Ines Ines, daj se, nemoj se štedit!!
znaš kako sam ja ono nedavno onako glasno rekla na blogu mi da je vreme da me neko nađe? sećaš se toga?
a da probaš ti s tako nekim pitanjima i tako to? onako, glasno i jasno. i onda te neko nađe pa se daš i JEJ :))
Zar iz cele one moje priče prosto ne izbija taj krik? :) Mislim samo da mi je pogrešna ciljna grupa...
ma pusti ti sad da li nešto izbija ili samo virucka. lepo ti to jasno i glasno u neki poseban post, ako treba i na nekom drugom mestu, pa da se onda i daš! :)) Ines :))
Nešto kao oglas? Javni poziv za predaju ponuda u postupku pronalaženja i preuzimanja unikatne jedinke iz roda homo sapiens koja se odaziva na online nick goranstx. Ponude dostaviti na priloženu mail adresu, a nadležna komisija će nakon razmatranja objaviti rang listu i raspored razgovora i provere kandidatkinja.
Jesi ovako nešto mislila? :D
jok.
mislila sam nešto mnogo jednostavnije.
nu, moreš ti i tako probati :P
Pre nekog vremena sam analizirala svoje strahove i skontala da se u stvari ničega i ne plašim, sem odustajanja. Sama pomisao na odustajanje me parališe, tako da ga u startu odbacujem kao soluciju. :)
Kroz zid idem samo hiltijem. Opremim se dobro i idem u napad, pa ma šta da je u pitanju. Verovatno se zato kroz ceo moj blog, a i život provalači rečenica - Don't give up! :)
Htedoh i da se potpišem, ali mi pobeže nešto.
Dobrodošla Charolijo, ja kad proanaliziram svoje strahove vidim da sam sam sebi najveća prepreka. Svodi se na isto, pobediti strah ili pobediti sebe, ali nije ništa manje teško, bar meni još ne uspeva, a hiltijem na sebe ne mogu :D
Huh.. ja se bojim svega i svacega i odustajem cim u glavi "obrnem" celu situaciju brzinom svetlosti :) i vec znam sve pokrete, reci, dogadjaje, i uvek nadjem razlog zbog cega je bolje odustati.. opravdavam sebe -recimo..
Da ti nemas strah od odgovornosti? :)
Strah od odgovornosti? Hm, ne znam, ne verujem, više je to strah da neće ići kako sam planirao... neuspeh... fuj...
Постави коментар