Ajd' sad kao vi ste kod mene na popodnevnoj kahvi posle dugo vremena i mi tako razvezemo priču na temu "Pa šta ima je'ote? Nismo se odavno videli, šta se radi?"
Pa evo ništa naročito, kuća, pos'o, pos'o, kuća... Malo radim, malo se smaram, malo problemi... ide život, standardno...
Pazite, vruća je kafa, ali ne da sam je skuv'o nego... ih!
Ubacivao sam neke kozmetičke detalje na blog, imaju sad i dugmići za deljenje, a i konačno sam ubacio tab na kome su svi postovi pod oznakom "Singularitet" pošto su mi oni nekako... najdraži... Prosto čovek da ne poveruje šta sve može da izvede sa malo strpljenja i čitanja helpa. Nisu ljudi džabe napisali RTFM!
'oće neko šećera možda, ako mu je gorak život ne mora i kafa ;)
Posao me okupira zadnjih par sedmica što uopšte nije loše, kad se radi onda se ne razmišlja mnogo, a mnogo razmišljanja u mom slučaju nikako nije dobro.
Kada nema posla onda se kuju planovi, mali i veliki, sve u pokušaju da se mozak okupira kako ne bi odlutao u tminu...
Da mi popijemo nešto, a? Jes' kafa crna, al' nije udovica :)
Ali kada se zabunim i počnem da razmišljam svega tu ima... Evo baš sam skoro razmišljao o rupama. Tačnije rupi. Jednoj. Ne o nekoj konkretnoj rupi već o onoj koju svako od nas ima i koju se ceo život trudi da popuni. Ali ne ide to baš tako lako, bar ne svima. Ta rupa nije baš kao ona u zemlji u koju možeš pobacati svašta i prekriti sa malo zemlje... Jok... Ova rupa mora da se zatrpava tačno određenom supstancom, a najveći je problem što svako mora sam da otkrije koja je to supstanca. Nije ista za sve i ne zatrpava u istoj meri svačiju rupu... Mogao bih čak da kažem da svako mora da nađe ono što ga ispunjava i da će tek onda početi da popunjava tu prazninu...
Nešto se zgledate? Da nisam ja posolio tu kafu, a? Hihihi, nisam valjda...?
E da, rupa... Kao što rekoh, neko u nju ubacuje znanje, neko izlaske i kamaru novca, neko hobi, a neko alkohol ili druge ljude... A neko se trudi da u rupu i ne pogleda. Šeta oko nje, na samoj ivici, na korak da upadne, a sve vreme pokušava da istu tu zjapeću, preteću prazninu i ne primeti. Svestan je on da je ona tu, da ga posmatra i čeka, da vreba svaki momenat i priželjkuje samo jednu grešku zbog koje će njen vlasnik posrnuti i ogrnuti se njenim tamnim plaštom... Ponekad se ipak smogne snage i hrabrosti i pogleda se u tu rupu... Ponekad ona zbog toga nestane... Ponekad se poveća i usisa sve oko sebe...
A zašto idete ovako rano? Da nisam ja rekao nešto što ne treba?!
...
8 коментара:
I šta još ponekad biva?
I ako može malo mleka, ako već nema nes kave :D
Ponekad još biva i jedan D-moll, poneko pivo, malo razgovora i malo više izgovaranja...
A mleko odma' dođe... nes - jok :P
Ajme, super, baš si srce :)
I daj nekako označi tu rupu, zamalo da upadnem u istu :P
*DANGER* Aerosmith song! *DANGER* Koračaj oprezno! *DANGER*
Jel dobro? :)
Da, da, sasvim. Mislim, na šta bi ličilo da upadnem u tu tvoju rupu?! :P
ah rupa! ja obozavam rupe,ne sve ali uglavnom one lepse i manje rupe!i sta ima da obilazite rupe uvek se trudite da rupu ispunite bez obzira kakva je rupa ona sluzi zato da se puni, to je svrha njenog postojanja i stvaranja!
Gledam ovaj naslov i cudim se. Tacno tamo gde pise rupa, je stvarno jedna poveca, u sazvezdju sa slike pozadi :).
Rupe su cudna stvar, pojave se naprasno i ... zauvek ostanu. Dobro, ajd ne bas zauvek, ali skoro pa tako. Ne mozes ih nikako zaboraviti (posebno ne prvu, nju neces nikada. Zasto? Stvarno ne znam, to bi trebalo pitati nekoga ko se bavi nekom od nauka koje se zavrsavaju sa gonija), nece da se sabiraju pa da makar imamo jednu veliku rupcagu, na jednom mestu. Neee, nego svaka je za sebe. Poseban entitet. Rupa ovde, rupa onde, otvoris ormar, ispadne jedna. Stavis ruku u dzep, jedna. Pogledas u knjigu i vidis rupu. Rupa ovde, onde ... Ponekad mi se cini da zivimo u svetu rupa, a ne puteva.
Inace. Intezivno radim na resavanju pitanja jedne rupe. Projekat je ozbiljan, mukotrpan i dugotrajan. Iziskuje strasna odricanja i samozrtvovanje. Ali, nadam se da ce ishod biti takav da cu moci da kazem. Rupa the Prime je sealed. Onda cu svoj rad podeliti sa svetom da svi mogu da rese probleme koji imaju na rupasticnom planu.
Do tada ... izdrzite.
@pavle
rupe svakako jesu namenjene da se popunjavaju, ja i govorim o problemu kada nismo u mogučnosti da te rupe efikasno zatrpamo... E takve rupe ne volim, ove ostale su skroz OK :)
@Elim
Ne zna se šta je gore: jedna velika rupa ili gomila malih :) Ajde poradi na tom tvom izumu pa da se polako zatrpavaju ovi krateri :D
Постави коментар