Pokušaji

I

Stajao je pogleda spuštenog ka tlu. Otvorenih očiju. Jedino je lagano pomeranje grudnog koša otkrivalo neki znak života u njemu. Spolja potpuno smiren iako je u sebi kuvao od erupcije nekontrolisanih emocija. Bio je ljut i razočaran u isto vreme. Ljut na sebe. Razočaran u sebe. Najtužnije shvatanje je ono kada konačno uvidite da niste ona osoba za kakvu ste se smatrali. Nakon toga postajete bolji ili gori...
Polako se okrenuo i pogledao je. Taj pogled govorio je jače i jasnije od reči "izvini" koju je izustio i jedne suze koja je počela da pravi sebi put preko obraza hladeći crvenilo u obliku dlana...


II

Osećao je njen pogled na sebi. Pravio se da je ne primećuje. Ona takođe. Igrali su igru kojoj su pogrešno protumačili pravila zbog čega su od samog početka osuđeni na neuspeh. U jednom kratkom deliću trenutka pogledi su im se sreli... Jedva primetan mig omakao mu se dok je skretao pogled izbegavši tako da primeti sjaj u njenim očima.
Ponekad je cilj igre da se prekrše pravila. Shvatio je to momenat pre nego je uzviknuo njeno ime nateravši je da se okrene i ponovo upali onu iskru od pre nekog sekunda...


III

Sve oko njih je stajalo dok su se šetali. Rukama su nežnim i čvrstim stiskom pokušavali da shvate da li je san uzrok ovog fenomena ili jednostavno ništa drugo nije bilo važno. Vreme je prestalo da teče. Ljudi oko njih ostali su zamrznuti u svojim dnevnim rutinama. Sada su imali dovoljno vremena da uživaju u trenutku. Za njih, večnost je tek počela...

...