17 октобар 2010

Look at the bright side of life, always...

Pre izvesnog vremena lokalni autoprevoznik (koga sam u nekom momentu i pominjao) prestao je da funkcioniše i tako na cedilu ostavio dobar deo prigradskih i okolnih seoskih naselja (međ' kojima i moje) u kojima se stanovništvo sada na najrazličitije načine dovija kako da se dokopa urbane sredine i pozavršava neumitne i neophodne poslove. Ova propas', sa druge strane imala je za posledicu i procvat gomile linijskih taksija (kako legalnih, tako i onih iz sive, crne i ružičaste zone) koji sada preuzimaju zabludele putnike namernike i sprovode (vrlo adekvatna reč) ih do odredišta u gradu u svojim privatnim automobilima. Ovaj procvat, sa treće strane, uzrokovao je da se, silom navedenih prilika, i ja svake druge sedmice nađem u ulozi putnika u jednom od ovih vozila. Put do grada traje nekih 20-30 minuta, u zavisnosti od sposobnosti vozača, ali i prevoznog sredstva, pa je to vreme najbolje upotrebiti na slušanje (i analiziranje) komentara sap(a)utnika pošto je alternativa slušanje lokalnih radio stanica (tipa radio Dženarika). Prilažem kompilaciju najčešćih fraza i izjava:
- Nikada oni neće završiti ovaj put, vidi kako su ga ostavili.
- Pogledajte kako nam ovi vode državu, ništa se nije promenilo zadnjih deset godina.
- Gde god da kreneš samo lopovi, pošten narod ne može da živi.
- Policija korumpirana, dajem im 1000 din da mi ne pišu kaznu, a oni 'oće još!
- Kad dođeš u bolnicu ne znaju šta ti je i samo te šalju kod privatnika, a isti doktori rade tamo.
- Sve je bre preskupo, ne može čovek da sastavi sa platom...
- Vidi kako vozi onaj manijak, sve ludo i pijano!
- Ovo vreme nije normalno, leti hladno, zimi u kratkim rukavima, pa mora zdrav čovek da se razboli.

Uf, sve negativno i deprimirajuće, sreća pa se ne putuje duže inače bih morao da biram jednu od mogućih opcija: da zamolim vozača da stane i sačekam drugi prevoz te se tako poštedim pesimističke atmosfere, da se upletem u priču i privedem je nekako kraju ili da jednostavno pustim gas(ove) i sačekam da prođe vreme u neugodnoj tišini... i mirisu...
Ja igram igru u svojoj glavi dok slušam ove izlive negativnosti. Za svaku lošu misao nađem i "zašto je to dobro" razlog i tako efektivno smanjim njenu snagu depresivnosti i pesimističnosti.
Igrajte se samnom, zar ne bi bio lepši početak dana ako bi smo našli neku lepu i pozitivnu misao i podelili je sa okolinom?

-  Lep dan danas, jeste malo maglovito, ali nije tako hladno, taman da se lepo diše...

Think happy thoughts! I bićete makar malo srećniji...

...

4 коментара:

Highlander је рекао...

Haha, isti slučaj i kod nas. :) Mislim da trenutno postoji pet ili više taksija koji saobraćaju na teritoriji opštine, čija cena nije nimalo naivna, recimo oko 4km košta 300 dinara, a taksista više od pola puta vozi na ler... Posle takve vožnje, putniku pare nisu ni na kraj pameti.

GoranSTX је рекао...

@Highlander cene kod nas i nisu tako problematične, veruj da bih nekad platio i duplu kartu samo da ne moram da slušam likove i njihove jadikovke...
Danas sam imao još jednu sličnu situaciju, ovaj put u redu u kome sam čekao da obavim neku birokratiju. Popodne je, jedan službenik radi, ima naroda, ali nije neka gužva. Sećam se ja kada su radili samo u prvoj smeni i kada se dešavalo i da ne završiš poao zbog koga si došao... Nego, ćute ljudi i čekaju dok se red polako pomera, a neki čiča davi li davi, te lopovska država, te mnogo papirologije, te sve skupo, te svi hoće preko reda, te ovo te ono... smorio je za pehar... Kao da će njegova glasna konstatacija da poboljša stvar ili njega učini pametnim u društvu...

lunamorena је рекао...

Vidis, nisam se igrala te tvoje "igrice" samo iskreno ne znam sta bi moglo biti DOBRO al' ajde, necu sad da budem kao i ti iz taxi-a :)

Ja se uvek okrenem ka prozoru, iskljucim i gledam prirodu.. Ona je uvek "ista" i uvek nekako svoja..

GoranSTX је рекао...

Heh, cilj igre i jeste u tome da se u svakoj negativnoj kritici nađe nešto pozitivno po sistemu "ko zna zašto je to dobro..." i "sve zavisi od aspekta" nekako imam osećaj da sam tako umanjio i ublažio crnilo kojim pokušavaju da me okruže...


E, da, lepo te je videti ovde lunamorena :)