Jay: What the fuck is the Internet?

Krenu danas twitterom priča kako je neko na fb-u postavio album sa slikama sa sahrane (božoprosti). Nije prošlo mnogo i sam sam video o čemu se radi i, mada nisam ni sumnjao, ispostavilo se da je priča više nego verodostojna. Ovaj detalj postao je kamen temeljac razmišljanja koja ovom prilikom delim sa vama. Dakle, ako ste pomislili da je TV program odavno izgubio i ono malo integriteta i ako ste se pitali može li pasti dublje od određenog rijaliti šouva "čije_ime_ne_sme_biti_izgovoreno" onda niste dovoljno na internetu, jer ono što na TV-u nikada nećete videti, na netu je tu iza ćoška, samo treba pogledati na pravu stranu.
Internet će od sveta napraviti ono što televizija nije uspela. Pojam "globalno selo" dobija smisao tek od kada se internet omasovio do te mere da je zaista svakome dao glas i, što je najgore, mogućnost da taj glas brzo, jednostavno i jeftino proširi...
U suštini cele priče je informacija i tokovi njenog kretanja, jer, ma koliko da je televizija masovan i moćan medij, njen najveći nedostatak je njena jednosmernost i ograničenost u smislu cenzure. Urednici TV stanica paze da se njihov program povinuje propisanim normama, zakonima, pravilima i moralnim skrupulama pa se u skladu sa tim i informacije filtriraju pre prikazivanja. Takođe stoji činjenica da je ovo medij kojim je najlakše manipulisati masama pošto za konzumaciju istog nije potreban naročit IQ, a ni, za današnje uslove, preskupa tehnika.
Ali internet je čudo... To je jedan od najboljih izuma modernog čovečanstva, a ujedno i prozor kroz koji svi mogu da vide koliko je naše društvo, u globalu, izopačeno, bolesno i, jednostavno rečeno - glupo. Dakle, dok televizija svakome daje mogućnost da informacije primi i obradi u skladu sa svojim mogućnostima i afinitetima, internet dodaje dimenziju u kojoj svaki korisnik postaje i izvor informacije. I dok je izvor informacija u svetu TV medija najčešće proveren i odobren, na netu nema tog sigurnosnog mehanizma i kompletna obrada i percepcija sadržaja pada na nejaka pleća prosečnog korisnika. A taj prosečni korisnik nije mnogo, ako je uopšte, inteligentniji i obrazovaniji od prosečnog TV konzumenta. Nemojte zaboraviti da je on ujedno i izvor... Upravo iz tog razloga i imamo gomilu negativnih primera na domaćem i svetskom webu, od nepismenim prenapaljenih tinejdžera kojima je fb sinonim za internet do morbidnih i gnusnih sajtova i pojava od kojih je gorepomenuta sahrana sa, Bog da joj dušu prosti, bakutom u glavnoj ulozi samo jedan i to vrlo benigan detalj. A sećate li se kako je nekada, i to ne tako davno, net izgledao?
U celoj toj ujdurmi i kakofoniji treba dobro izučiti metode i načine kojima se sadržaj koji primamo sa neta filtrira i prečišćava kako bi nam na samom kraju došla upravo ona informacija koji smo i želeli. Na kraju, nije problem u sadržaju koji se na netu nalazi, već u onome šta korisnici rade sa istim. Primera radi, neko će pročitati ovaj post, pomisliti "veću gomilu sranja nisam odavno pročitao" te u dva klika otići da dalje krstari prostranstvima neta. Neko drugi će proslediti člaNJak smatrajući ga zanimljivim postajući tako izvor...
Ne pokušavajte da "izlečite" internet i njegove kontributore/konzumente, uzaludna je to borba, bolja varijanta je da upijate samo one informacije koje vam odgovaraju i trebaju, na ostalo se nasmejte ili ignorišite jer upravo u tome i leži snaga neta za one koji znaju da ga upotrebljavaju.

...