Dolazi cirkus

U stvari, već je došao... i nije cirkus nego vašar...
Danas je Sveti Velikomučenik Prokopije i u mom selu se taj dan (a bogami i dan pre i dan posle) obeležava opštenarodnom proslavom i paradom pijanstva i kiča (stihovi kopirajted baj Đole) ili drugim rečima vašarom.
... (kerovi me zaboravili pa na mene laju)...
Moja nesreća u celoj priči jeste što se nalazim na puškomet (koliko je, u stvari, puškomet?) od lokacije na kojoj se manifestacija održava pa mi je soba ispunjena kakofonijom zvukova koji potiču iz, nagađam, 5 privremenih ugostiteljskih objekata i jednog ringišpila.
...(ala ala ala to ne ide da zbog tebe pijanog me vide)...
Svega tu ima. Retrospektiva bogate srpske muzičke produkcije iz devedesetih. Kako se ono kaže: od Nirvane do Silvane, Baja nastupa odmah posle Tap011... Škripu guma, turiranje "besnih" golfova, dranje dečurlije i odvratan glas onog lika koji najavljuje vožnje na ringišpilu i ne brojim. Kada bih mogao da nađem čoveka koji je pomenutom najavljivaču sugerirao da je duhovit zaboravio bih na svoje hrišćanske obzire i nahranio bih lavove njime.
...(ko uhvati patkicu ima džabe vožnju)...
A i najavljivačem. Vidim da će ovo biti duga noć, a gubim i snagu polako... Ovi stihovi koji subliminalno utiču na moj mozak kao da isisavaju životnu energiju iz mene...
...(caj caj cajka iz Novoga Sada, amaaaaaan)...
Da se razumemo, nemam ja ništa protiv ovog vida zabave i relaksacije, svako ima svoje, verovatno ću i svoju decu nekada odvesti na vašar... možda... na pola sata...
Krećem na spavanje, krajnje je vreme.

PS: pozdrav posetiocima iz Nemačke i Hrvatske