Došlo je proleće. Kalendarski. Još prošli mesec. Mada se po temperaturama dana i noći i drugim vremenskim (ne)prilikama to ne bi moglo kasti. Ove atmosferske egzibicije ipak nisu sprečile jednu malu, ali odabranu, ekipu pustolova i neukrotivih avanturista željnih stalnog dokazivanja i novih priča epskih razmera koje će se ubuduće kao predanje prenositi sa kolena na koleno i veličati slavu ovih heroja novog doba... Nažalost, ovo ipak nije priča o njima. Ovo je storija o jednom automobilu, dva jezera, tri vrste roštiljskog gurmanluka i četiri drugara od kojih jedan sam ja, pripovedač. Storiteler.Sve je počelo tako što je ortak kupio auto. Na momente pomislim da sam ja bio srećniji od njega zbog te činjenice, a razlog je što konačno moj Yugo neće biti glavno prevozno sredstvo i što ću konačno moći da se opustim kad negde odemo i ne razmišljam o tome da treba da vozim.
Prva planirana destinacija bila je Zvorničko jezero.
Pošto smo imali nekoliko neradnih dana pred nama (uskršnji vikend) planirali smo i kampovanje, ali nas je vreme sprečilo u nameri. Nismo odustali, sada samo čekamo povoljniju priliku pošto je deo jezera u mestu Sakar baš lepo sređen sa sve klupama, stolovima, zidanim roštiljima, vodom iz česme i adekvatnim mokrim čvorom da je prava šteta ne iskoristiti ovako nešto na pola sata lagane vožnje od Loznice. Proveli smo lep subotnji dan pored jezera sa pomenute tri vrste roštiljskih zanimacija, a u povratku smo posetili planinu Gučevo.
Sve u svemu nije loše...
Ali za prvi maj, praznik rada, koji ćemo, naravno, praznovati neradno, planira se prava poslastica. Jednodnevni izlet na jezero Zaovine. Čuli smo iz nekoliko izvora vrlo lepe priče o njemu pa ćemo ih svakako proveriti, a ja ću se potruditi da ovde iznesem svoja zapažanje i utiske. Nema planova za ostanak na kampu pošto već sutradan moramo jednog drugara ispratiti u bračne vode.
Iako ne volim na blog da postavljam slike, ovaj put sam morao da sa nekoliko komaTa ilustrujem celokupnu priču.
Nadam se da vam se sviđaju ovi pokušaji putopisa i da i sami imate mogućnosti da se s vremena na vreme sklonite od svakodnevnice negde u prirodu i provedete dan neopterećeni brigama i razmišljanjima. Mora i mozak nekad da se odmori što se najbolje postiže odgovarajućom kombinacijom jake hrane i dobrog piva. Živeli!
2 коментара:
Ja bih se isto jako radovao da neki od mojih drugova nabaci auto... tako bi imali bar jedan kad zatreba, lol.
Pa da, vrlo je zgodno imati funkcionalno prevozno sredstvo i obilaziti nam lepu zemlju, mada ako već ne može drugačije, i dan u prirodi na obližnjem izletištu može da bude vrlo relaksirajući...
Постави коментар