Pomenuo sam u prethodnom postu da je plan za prvi maj bio odlazak na Zaovinsko jezero, ali naši vrli hidrometeorolozi su predvideli nestabilno vreme za taj dan, a pošto sve što je nestabilno treba zaobići, sprečiti ili napraviti backup varijantu, tako smo i mi odlučili da se stacioniramo u neposrednu blizinu Manastira Tronoša (bez obzira na to šta kažu linkovi dati u Wikipedia članku Tronoša je sada ženski manastir) koji se nalazi nedaleko od moje kuće. Tako smo imali odstupnicu u slučaju da se vremenska predviđanja ostvare.
(Ulaz u manastir. Desno je zgrada konaka i muzej Vuka Karadžića iza se vidi zvonik i deo crkve)Ostatak priče vam je sigurno poznat iz ličnog iskustva. Mesina se nabaci na dobro pripremljen (zagrejan i podmazan) roštilj, pijucka se pivo, sluša cvrčenje i pričaju gluposti. Pošto se sve ispeče pristupa se obrednom prežderavanju u skladu sa kanonima roštiljdžija, nakon čega vam ne preostaje ništa drugo nego da se izležavate i pevušite "al se nekad dobro jelo... baš..."
I, da, da ne zaboravim. Sutradan smo uspešno oženili drugara Sinišu. Neka je mladencima sa srećom u budućnosti!
2 коментара:
A ipak si to bio ti........
Kao da mi se cini da sam vec negde rekla da ne volim prvi maj :) :) :) ne mogu se setiti gde.. Elem, lepe slike, jos lepsi manastir :)
Постави коментар