Yet another prvi maj

Prošao je 1. maj. Međunarodni praznik rada u našoj zemlji proslavljen je, za razliku od većine ostalih, gle čuda - neradno i vrlo zadimljeno. Pušili su se roštilji na sve strane i krvavo ugušena borba radnika za tri osmice obeležena je velikim količinama hrane, pića i lenčarenja. Baš kako treba. Doduše, ne prigovaram, bio sam među tom gomilom :)

Pomenuo sam u prethodnom postu da je plan za prvi maj bio odlazak na Zaovinsko jezero, ali naši vrli hidrometeorolozi su predvideli nestabilno vreme za taj dan, a pošto sve što je nestabilno treba zaobići, sprečiti ili napraviti backup varijantu, tako smo i mi odlučili da se stacioniramo u neposrednu blizinu Manastira Tronoša (bez obzira na to šta kažu linkovi dati u Wikipedia članku Tronoša je sada ženski manastir) koji se nalazi nedaleko od moje kuće. Tako smo imali odstupnicu u slučaju da se vremenska predviđanja ostvare.

(Ulaz u manastir. Desno je zgrada konaka i muzej Vuka Karadžića iza se vidi zvonik i deo crkve)

Našli smo lokaciju iza vrlo lepe i poznate česme devet Jugovića koja je ujedno i kapela (ulaz je suprotno od česmi sa slike), a roštilj smo dislocirali nekih 30-ak metara da nama i drugima ne pravi problem.
Ostatak priče vam je sigurno poznat iz ličnog iskustva. Mesina se nabaci na dobro pripremljen (zagrejan i podmazan) roštilj, pijucka se pivo, sluša cvrčenje i pričaju gluposti. Pošto se sve ispeče pristupa se obrednom prežderavanju u skladu sa kanonima roštiljdžija, nakon čega vam ne preostaje ništa drugo nego da se izležavate i pevušite "al se nekad dobro jelo... baš..."

I, da, da ne zaboravim. Sutradan smo uspešno oženili drugara Sinišu. Neka je mladencima sa srećom u budućnosti!