24 јануар 2010

Just Can't Kill the Bastard...

Toliko puta mi se desilo da mi se planovi izjalove da se više praktično i ne sećam kada sam nešto uspešno priveo kraju. Ne mislim na ove sitne svakodnevne, operativne, poslovne planove, već na neke dugoročnije i sa ozbiljnijim posledicama.
Recimo, ponovo sam registrovao Yuga iako sam nameravao da ga se otarasim. Prvo sam, naravno, pukao lovu da ga dovedem u stanje u kome bi mogao da kroz iglene uši prođe tehnički... Još ovu godinu kopile ima da me služi, a za sledeću mi je majstor koji je sređivao auto rekao: "Nemoj više, dosta je bilo..." tonom kojim brižni otac saopštava svom malom sinu da je njihov pas teško bolestan i da je najbolje da ga humano uspavaju.
Šta čovek da radi? Da nastavi da planira i pokušava da usmerava svoj život kako misli da je najbolje ili da se jednostavno prepusti pa kuda ga struje odnesu? Kako i koliko trpeti razočarenja uzrokovana neispunjenim zamislima u nadi da će jednom sve leći na svoje mesto? Zameniti strah od neuspeha za strah od neizvesnoti?
Mada, kakva je sigurnost u planovima koji se ne ostvaruju? Sve što ostane je iluzija da imamo kontrolu nad onim što nam se dešava, a to ne može biti dalje od istine...
A neizvesnost? Probuditi se ujutro i ne znati kuda? Nemati cilj? Nadu? Izgubiti smisao i odgovor na pitanje - zašto?
Kako izabrati manje zlo?
Kako ubiti one leteće karakondžule u stomaku (mutanti leptirića nastalih lepim događajima) kad osetite ili vidite da stvari ne idu kako ste želeli ili planirali? Odakle izvući snagu kada u nastojanjima da sprovedete svoje namere udarite u zid odbijanja?
Kako nastaviti dalje? Koliko upitnih rečenica može da se napiše u jednom blog postu?

Ja i dalje imam planove, i dalje pravim nove, iz prostog razloga što ne znam drugačije.
Ne gubim nadu, ni volju, još uvek, a kada više ne budem imao snage, valjda će mi biti i svejedno kako i gde plivam...

...

7 коментара:

Ominotago је рекао...

Uh, plivanje, da! Hoću ja na more da plivaaaam :D
A leptirići... pa zar oni i inače ne žive kratko?! Jesu lepi, divni, krasni i sve to, ali a! sve što je lepo... lepo je :)
Nego, sad kad smo konstatovali kakve su žene, kad će proleće? :)

GoranSTX је рекао...

Ovi leptirići nisu lepi kao oni na koje misliš, a i žive dosta dugo, majke im ga... :D

A proleće će onda kad žene (bar neke) prestanu da budu onakve kakve smo konstatovali da jesu...

Ominotago је рекао...

OK, Raid?! :D

I da se odmah razumemo, ja ne mogu da čekam toliko na proleće!
Neću tako.
Ne može!
Avaj žene, menjajte se!!!

Milko је рекао...

znaš onu Del Bojevu "this time next year, we'll be millionaires";)

samo nastavi da razmišljaš pozitivno..jednog dana, kad budeš vozio mercedesa, sa sjetom ćeš pričati o bastard-u ;))

pozdrav

GoranSTX је рекао...

Milko, dobrodošao na blog, ono što mene plaši jeste da će mi trebati i vreme i upornost koju je Del Boy imao, a što se auta tiče svaki dan očekujem da mi otpadne točak pa ću da prefarbam Yuga u žuto i napišem preko njega "Troteri nezavisni trgovci" :)

Dejan је рекао...

"Who dares, wins!" :)

Lunamorena је рекао...

Nemam ni leptire, ni mutante u stomaku.. Samo kamenje tesko.. tesko.. tesko.. Jedino mi preostaje da gradim "kulu" od istog. A nada? Tja.. Nemam ni nju vise. Ni planove. Dok se ne preselim u neku drugu zemlju bojim se da ni ja ne postojim vise. Srecom pa me ogledalo svaki dan razuveri.. a od fotografija iz minulih dana bezim kao djavo od krsta..