Današnji post ima za temu jedan vrlo potresan događaj te stoga molim čitaoce da ne nastavljaju sa čitanjem ukoliko ih pitanja smrti i samoubistva pogađaju u bilo kojoj meri.
Tužan sam i razočaran. Pre par sati sam čuo šokantnu vest. Jedna mlada devojka iz mog komšiluka odlučila je da više ne želi da bude na ovom svetu i svojom rukom okončala je sopstvenu egzistenciju. Kada god čujem tako nešto, a hvala Bogu nemam priliku često da čujem takve vesti, počnem da razmišljam šta to ljude natera na takav čin? Koji je to splet okolnosti u kome neko kaže sebi da je sada jedini izlaz suicid?
Što više razmišljam o tome sve više u stvari shvatam da razmišljam i saosećam sa ljudima koji su najbliži toj osobi i o onome šta oni prolaze u takvim momentima. Najiskrenije smatram da je samoubistvo glupo, sebično i ni najmanje hrabro delo. Ukoliko neko smatra da njegov problem nema drugo rešenje od tog najgoreg onda se verovatno nije dovoljno dobro ili dugo posvetio rešavanju, a uraditi tako nešto svojim najbližima najblaže rečeno vrlo je sebičan i bezobziran akt. Naravno, ovo se ne odnosi na situacije u kojima je samoubistvo rezultat neke psihičke bolesti. Tada je u pitanju tragedija...
Nije mi toliko žao tog mladog života koji još nije ni zasjao punim sjajem, a već je odlučio da presudi sam sebi, koliko starijeg brata koga će večito progoniti misao kako nije uspeo da zaštiti svoju sestru. Žao mi je mlađeg brata koji još ne shvata da seka više neće biti tu da ga čuva i koji će još dugo pogledom tražiti poznato lice i pitati se - zašto? Ne mogu ni da zamislim kako je roditeljima koje verovatno niti jedna reč još dugo vremena neće moći utešiti. Roditeljima koji verovatno sebe smatraju krivim, a ta krivica se vrlo teško i dugo spira.
Šta je sa drugovima i drugaricama dok očiju punih suza vrte glave u neverici i pokušavaju u prethodnim razgovorima da nađu makar jednu trunku nagoveštaja ili razloga.
Siguran sam da ako neko pre tog stravičnog čina samo malo razmisli o ljudima koji ga okružuju i koji ga vole, neće tako lako podići ruku na sebe. Verujem da je potrebna veća hrabrost i snaga zatražiti i prihvatiti pomoć nego lišiti sebe života, a druge sreće i spokoja. Stoga, ukoliko imate ovakve ideje u glavi, razmislite još malo, neka vam vapaj za pomoć bude takav da na njega može da se odgovori...
...
8 коментара:
Period puberteta je jedan od najtezih. Premao informacija, previse onih pogresnih i previse pitanja, sumnji, problema.. Svaka godina sa sobom nosi iskustvo i samim tim shvatanje da ne postoje problemi, i da se resenje uvek moze pronaci. Suicid je samo krajnji izlaz za one koji mislie da ima previse problema oko njih, i da njihova snaga nije dorasla istim u pogledu resavanja. Zato pre nego sto zapadnete u ocaj, jer su plate male, jer nemate zdravlja u onoj meri u kojoj zelite, jer nemate previse lepih trenutaka, jer nemata sve sto bi zeleli, shvatite da ste svi vi pobednici cim ste se izborili za zivot izmedju miliona drugih zivota sa kojima ste se borili pri zacecu. I onda ce vam stvari izledati mnogo manje i mnogo jednostavnije za resavanje. :) :) POZZ!
Ćao Lunamorena, long time no see :)
Jeste pubertet nezgodan period, ali svi smo prošli kroz to manje-više uspešno. Pokušao sam da se vratim u te godine, ali kakvu god situaciju da sam zamislio nisam uspeo da nađem opravdanje za tako stravičan čin. Opet, ko zna šta se nekome mota po glavi i kakvi ga problemi more... Šteta je u svakom slučaju napravljena i ne može se popraviti, to je ono najgore u celoj priči...
Hajde sada pokušaj broj 3!
Onaj komentar koji sam juče sada već prekjuče, napisala, a ovaj blogspot se pogubio pa ga nije objavio... mislim uopšte neću o tome! A i nema šanse da ga ponovim.
Daklem, skraćena verzija jučerašnjeg komentara: nije uvek problem ono što muči ljude, i nedostatak rešenja istog. Postoje i neke druge stvari koje mogu mnogo gore da namuče i naprave haos! Kako smo svi različiti - neki se izbore, neki se ne izbore. Neki prežive i nastave, neki druge odluče da neće preživeti. Teška je to tema, ne može se o tome tek tako, kao na pijaci.
Nadam se da nikad više nećeš pisati post na ovu temu!
Ovaj blogger baš davi sa komentarima.
Dakle, jeste teška tema i isto tako se nadam da više neću imati potrebu da pišem na tu temu, ali nažalost oko nas se dešavaju stvari koje nisu baš lepe i ne možemo ih samo ignorisati. Treba ljudima reći da postoje načini da se čovek izbori sa problemima, samo treba biti uporan i ne gubiti nadu, najlakše, najbrže i najgluplje moguće rešenje je ono o kome se pričalo u postu...
Najkukavičkiji čin koji čovek može da uradi je da se ubije. I ako se na trenutak može pomisliti da treba hrabrosti za tako nešto, mislim da je mnogo veća hrabrost potrebna za život. Treba imati snage izdržati sve ono što život nosi, bez obzira na broj godina. Najlakše je sebično odustati od sebe. Ne znam samo kako porodica i okolina mogu pre samog čina da uvide neke signale, jer mislim da kako je potreban samo jedan trenutak odlučiti se za samoubitstvo, tako možda i samo jedan pravi trenutak tako nešto može i da spreči. Tužno.
Izvinjavam se na kašenjenju sa komentarom, malo sam putova po netless predelima :)
Nego. Charolija, slažem se sa tobom, a cela tragedija i jeste u činjenici da je ponekad vrlo teško naslutiti šta se kome vrti po glavi... U konkretnom slučaju nikada ne bih rekao da je ova osoba sposobna na tako nešto ili da uopšte razmišlja o tome... Čak štaviše, delovala mi je vrlo buntovno i željno dokazivanja, ali opet...
Cula sam za slucaj. Otac je sebi zabio noz u stomak u ocaju... Toliko o tome kako to podnose najblizi.
Strasno je kada se covek na to odluci, ali to je ocaj koji ne moze da se zamisli, situaciju u kojoj pojedinac ne vidi nacin da se problem resi tako da zivot dalje bude prihvatljiv... Znam ponesto o tome i ne mogu tako lako da osudjujem te ljude, ali svakako da je jedino resenje u tim situacijama razgovor, razgovor i sto vise razgovora sa najblizima ili psihologom ili bilo kim ko je nesto prosao u zivotu i kome se veruje...
Otac je sada dobro, bar fizički, a okarakterisao sam samoubistvo kao glupo upravo iz razloga što je vrlo loš način da se traži pomoć... Na sve to, vrlo često ljudi sa problemima veoma vešto skrivaju pravo stanje i posle svi budu iznenađeni događajem, baš kao i u ovom slučaju.
Постави коментар