... ništa dobro ne može da se očekuje... Jedan gura kamen sa brda na brdo, ne odustaje, svestan ili ne sve te uzaludnosti. Drugi gladuje i žeđuje okružen hranom i vodom dok mu stena preti survavanjem. Obadvojica su kažnjenici koji tako ispaštaju svoje grehe za koja ih osudiše grčka božanstva (koja, uzgred budi rečeno, učiniše dela daleko gnusnija, ali ko će suditi bogovima?).
Ne želim da ulazim u opravdanost njihove robije, ali znam da se redovno setim ovog dinamičnog dvojca kada god započnem neki posao, a on se ne odvija željenom dinamikom. Na moju sreću i za razliku od pomenutih, ja imam izbor i mogućnost da u svakom momentu prekinem to što radim i skratim sebi (a verovatno i drugima) muke. Ono što nemam jeste pamet da uklavirim KADA je to najpametnije i najbolje dići ruke i reći "a u tri p.... strinine...!".
Upornost se, kažu, isplati, ali slepa upornost bez trunke razuma je ludost. Stoga, u potrazi sam za formulom koja može da mi kaže: "OK, probao si, ne ide, produži dalje i nemoj praviti budalu od sebe." pa ako imate bilo kakav savet rad sam poslušati. Cenim da bi se tako poštedeo dosta frustracija, a i bolje da lupam glavu tim temama nego da krenem sa patetičnim "A što uvek meni sve krene nizbrdo" iako mi, realno, u određenim segmentima, nakon dobrog starta - sve krene nizbrdo...
A možda je to moj kamen i moje jezero?
4 коментара:
E sad bi ti neke magične formule, je li?! Ne može. :P
Upoznaj sebe!
To je jedino rešenje =)
Jedino, a verovatno i najteže... Ti nisi baš od pomoći, a? :D :P
Naravno da jesam =)
Naravno da jesi ;)
Постави коментар