Ljubav je samo reč?

Konačno sam skapirao! Jeste da mi je trebalo dosta vremena, ali bolje ikad nego nikad, rekli bi neki pametni ljudi. Dakle, skapirao sam manje-više sve što treba i sad konačno mogu da krenem da idem da nešto, nemam pojma, a da me konstantno ne sapliće gomila kojekakvih pitanja koja se inače ne postavljaju svima.

Skapirao sam da sam zaljubljen! HA! Posle toliko godina besomučnog muČkanja kole, ne kole - već glooove, ja sam sada najzad spokojan i staložen, ušuškan i umiren najnovijim saznanjem. A znao sam ja to i pre, samo nisam smeo da priznam. Lepo je kad čovek otkrije nešto lepo o sebi, mada nije baš toliko lepo kada otkrije nešto ne toliko lepo, a bilo je i tih momenata. Možda je ipak bitnija stvar od spoznaje da sam, eto, ceo svoj život bio jednostavno zaljubljen, a što mi je pričinjavalo kojekakve nezgodacija na životnome putu, činjenica da sam usput skapirao i objekat svoje zaljubljenosti...

Ljubav! Ja sam zaljubljen u ljubav. Nekada, negde, nekako, ne znam kako i zašto, u mene je usađena ta neka potreba da volim. Ja volim kad volim, osećam se dobro, most of the time, i čak nije potrebno da ta druga osoba uzvrati ljubav... Ha, nije čak ni potrebno da zna da je volim, dovoljno je da to ja znam. Možda bi ta osoba i volela da voli mene, kao što ja volim nju, ali pored potrebe za ljubavlju, zaboraviše u mene ubaciti i malo snage i hrabrosti da se na toj ljubavi i poradi...

Mada, desi se nekad i da uspem da prenesem svoja osećanja ka toj nekoj... Nije često, ali se desi... I onda naletim na zid. Ogroman. Preveliki. Toliki da ovaj moj što sam ga oko sebe izgradio izgleda kao da sam poslagao dva reda šibica. A iza zida ona. Čeka. Valjda. Ne znam, pošto jebeni zid nema prozore, a veštačko osvetljenje i klimatizacija su tako nezdrave stvari. Samo joj čujem glas i prelepo lice kada odluči da promoli nos napolje. Tada sam najsrećniji čovek na svetu, ali ona tako brzo ponovo pobegne u svoj svet i ostavi me ispred zida. Da volim.

I ja volim. Jer mi nema druge. Volim i voleću do kraja večnosti... Voleću to svoje ja koje voli, čak i kada boli...


...